OVAKO JE STVARANA EVROPSKA UNIJA: Od uglja i čelika, preko slobodnog tržišta, do političke unije
Efekti rezultata referenduma u Britaniji unutar Evropske unije teško su predvidivi u ovom trenutku, posebno s obzirom da je Britanija i inače imala poseban status unutar Unije. Britanija, naime, nije članica ni evrozone ni zone Šengena.
Od 28 članica EU evro zoni pripada 19 država, pojedine zemlje ne prihvataju evro kao sopstvenu valutu (Britanija, Danska i Švedska), a evrozoni još ne pripadaju novije članice - Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska. Postoje istovremeno i zone koje su unilateralno prihvatile evro kao svoju monetu, poput Crne Gore i Kosova, dok posebne sporazume o korišćenju evra imaju Vatikan, Andora, Monako i San Marino, koje takođe nisu članice EU. Danska se uz to nalazi u takozvanom statusu ERM II. Sastavni deo tog mehanizma izvorno je bila i Grčka, a reč je o fazi koja je priprema za ulazak u evrozonu i traje najmanje dve godine pred ulazak.
PROGNOZE ZA KAMERONOVO MESTO: Evo ko je favorit za sledećeg premijera Velike Britanije!
How the European Coal and Steel Community became the EU https://t.co/qfpw8wayMS pic.twitter.com/kERNHxWkIb— The Economist (@TheEconomist) June 19, 2016
Šengenskoj zoni trenutno pripada 26 zemalja, pripadaju joj i zemlje koje nisu članice Evropske Unije - Švajcarska, Norveška i Island, a takođe, Rumunija. Bugarska, Kipar i Hrvatska u obavezi su da se u potpunosti priključe. Britanija, međutim, i u tom smislu ima sasvim poseban status.
POSLE BREGZITA POTOP: Ujedinjeno Kraljevstvo se raspada i nestaje!
Ideja i početni koncept unije zemalja Evrope pripisuju se negdašnjem šefu francuske diplomatije Robertu Šumanu (1886 – 1963), koji je, poučen teškim nasleđem, odnosno iskustvom, plasirao ideju približavanja čiji su izvorni nosioci, nausuprot teškoj istoriji, bili Francuzi i Nemci. U prvoj fazi došlo se do zaključka da Francuska i Nemačka treba da preuzmu zajednički nadzor nad proizvodnjom i distribucijom uglja i čelika i njegov plan o tome obelodanjen je 9. maja 1950. godine. Pet godina potom odlučeno je da se 9. maj obeležava kao Dan Evrope, a Šumanov plan shvaćen je kao pristup koji će postupno stvarati prostor saradnje i prevazilaženja dubljih neslaganja među zemljama Evrope.
POTVRĐENO: Kameron podneo ostavku!
U to vreme bio je to nagoveštaj da bi u budućnosti mogla biti postignuta neka vrsta ekonomske zajednice među evropskim državama. Aprila 1951. potpisan je u Parizu Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik. Taj čin se smatra početkom stvaranja Evropske ekonomske zajednice (EEZ), kasnije Evropske zajednice (EZ), koja je "prerasla" u Evropsku uniju (EU). Zajednici za ugalj i čelik tada su pristupile Francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija i zemlje Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksemburg. Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik stupio je na snagu 23. jula 1952. godine, potpisan je na 50 godina i važio je do 23. jula 2002. godine.
ISTORIJSKI TRENUTAK: Španija nudi podeljeni suverenitet nad Gibraltarom posle Bregzita
U Rimu su 25. marta 1957. potpisana još dva ugovora - Ugovor Evropske ekonomske zajednice i Ugovor Evropske zajednice za atomsku energiju, poznatiji kao "Rimski ugovori". Cilj ovih ugovora je bio stvaranje jedinstvenog tržišta i približavanje ekonomskih politika država članica da bi se postigao zajednički ekonomski razvoj i kao posledica povećao životni standard građana država članica. Evropska zajednica (EZ) službeno je počela da deluje 1. jula 1967. godine, a dogovor o njenom formiranju potpisan je dve godine ranije.
Državama okupljenim u Evropskoj zajednici 1. januara 1973. priključuju se Danska, Irska i Velika Britanija, pa je tako evropska "šestorka" prerasla u "evropsku devetorku". Grčka se tom društvu pridružila 1. januara 1981, a pet godina kasnije članice EZ postale su Španija i Portugal.
DŽONSON: Britanija će tek imati koristi od Bregzita u budućnosti!
Monetarna i politička unija koje omogućavaju razvoj slobodnog unutrašnjeg tržišta među državama članicama EZ inicirana je 1986. godine, a Jedinstveni evropski akt koji je to omogućio potpisan je 1. jula 1987. Pod nazivom Evropska unija zajednica evropskih država postoji od 1. novembra 1993. kada je u Mastrihtu potpisan Ugovor koji je nazvanom po toj holandskoj varošici (Ugovor iz Mastrihta), a prethodilo mu je, februara 1992, potpisivanje Ugovora o Evropskoj uniji. Ugovorom su utvrđena tri stuba EU: nadnacionalni; zajednička spoljna i bezbednosna politika; saradnja u oblasti pravosuđa i u unutrašnjim poslovima. Na samitu u Kopenhagenu 21. juna 1993. čelnici država članica EU složili su se da će u svoje društvo primiti i pridružene zemlje članice iz srednje i istočne Evrope ako, i kada, izraze želju du budu primljene.
Nove članice EU postale su tako 1. januara 1995. Austrija, Finska i Švedska. Evro kao zajednička valuta zemalja članica Unije uveden je 1999. godine, a njegova primena počela je 1. januara 2002. Neke su države ostale verne sopstvenoj valuti, pa su tako van zone evra ostale Velika Britanija, Švedska i Danska. Van te zone je danas i većina zemalja koje su Uniji pristupile posle 2004. godine. Te 2004. Uniji su pristupile Češka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija, a od 1. januara 2007. članice EU su još Bugarska i Rumunija. Poslednja je EU pristupila Hrvatska 1. jula 2013. godine.