Ovako smo voleli, smejali se i plakali uz velikog Đuzu Stoiljkovića

Uloge koje je odigrao ne mogu se lako nabrojati i u svakoj je bilo mnogo njega. Spontanost koju ima tumačeći ma koji lik je naprosto čarobna i obuzima gledaoca i uvlači ga u predstavu.

I nema te male uloge, a o velikim i da ne govorimo, kojom nije plenio. I dalje volimo da čujemo baš njegovu interpretaciju "Devojko mala", a rimejk "Pozorišta u kući" je manjkao samo jedno, a to je bio njegov dodir. Svojim likovima obogatio je sve naše živote!

Sinhronizacije crtaća je posle godina rada sopstvenom priznanju prestao da prihvata, jer su zahtevne. No, deca su mu često prilazila zbog mnogih junaka, koje je “oživeo”.

Na neki način, Đuza će uvek živeti - u našem detinjstvu, našim uspomenama i našim emocijama.