OVDE ALBINO OSOBE KASAPE ZBOG SUJEVERJA: Jednog dana nestao mi je brat, a onda smo ga našli sa RASPORENIM STOMAKOM!

Stefan Ebong stoji nervozno na početku šume. Na sebi ima odelo, u ruci drži akt tašnu, a na glavi su mu crne naočare. One su najneophodnije, Ebong je albino. Osim toga, kriju njegovu nervozu.

- Srce mi brzo kuca, nikada nisam bio na mestu poput ovog - kaže Ebong.

Ovo je dan u kojem se nada da će pronaći odgovore koje je tražio godinama. Put pred kojim stoji vodi do vrača koji trguje „albino napicima".

- Želim da saznam zbog čega ubijaju albino ljude. Možda tajna leži na kraju ovog puta - navodi Ebong.

Novinar je, racionalan čovek koji se bavi činjenicama. Ne veruje u magiju, ali mu je veoma neprijatno zbog ovog sastanka, prenosi ovu priču britanski BBC.

Širom Afrike, u zemljama poput Tanzanije, Malavija i njegovog Kameruna, postoji verovanje da ljudi sa albinizmom donose sreću ili imaju magične moći. Međutim, to se užasno odražava na albino ljude.

BEZUMNO SUJEVERJE: Ubijaju albino crnce "zbog sreće i zdravlja"

- Veruje se da su delovi albino ljudi, poput srca, kose ili noktiju, važni za pravljenje magičnih napitaka - na primer za plodnost zemlje, da se postane nepobediv, da se pobede izbori ili da se dobije fudbalski meč - kaže Ebong.

Dodaje još jednu rečenicu, još užasniju od prethodne: „Zato ljude sa albinizmom ubijaju i kasape, zbog njihovih delova tela".

Ebong je imao 15 godina kada je njegov stariji brat Moris, koji je takođe bio albino, nestao. Od tada je prošlo 30 godina.

- Otišao je jednog jutra i nije se vratio - navodi Ebong.

Nekoliko dana kasnije njegova porodica pronašla je telo 18-godišnjaka u nekom šipražju. Bilo je iskasapljeno.

- Stomak mu je bio rasporen - ne znam šta je nedostajalo unutra - ističe Ebong.

Njihovi roditelji pokušali su svojim sinovima da pruže normalno detinjstvo, ophodili su se prema njima na isti način kao i prema ostaloj deci. Nisu ni znali da su drugačiji dok nisu prvi put otišli u školu. Drugovi iz razreda pitali su ih zašto su beli, kad su tamo svi crni.

- Prilazili su da mi pipnu kožu misleći da sam stavio neki prah - navodi novinar, dodajući da se često tukao tada, ali da su i njegovi roditelji i profesori znali šta treba uraditi.

- Razumeli su problem i terali me da učim više. Moja osveta je bila to što sam uvek bio najbolji u razredu - kaže Ebong.

ZA NJEGA JE MONSTRUM BLAGA REČ: Upucao pastorka (3) u glavu jer je SKAKAO PO KREVETU (FOTO)

Diskriminacija u školi

Međutim, imao je problem koji ima velika većina albina - loš vid, zbog čega mu je bilo teško da čita mala slova ili vidi šta piše na tabli, čak i kada je sedeo u prvom redu.

- Tokom ispita često se događalo da sam morao da predam prazan papir. Ne zato što nisam bio dorastao, već zato što su pitanja bila napisana tako sitno da nisam mogao da pročitam. Vratio bih prazan papir i otišao da plačem - priseća se Ebong.

Tada se zakleo da će jednog dana napraviti biblioteku za ljude sa oštećenim vidom.

Studirao je novinarstvo i englesku književnost, a na univerzitetu je bio jedini albino među 10.000 studenata. Toliko je bio jedinstven da je u lokalnoj zajednici postao odredište, pa su ljudi govorili „nađemo se kod kuće u kojoj živi onaj albino".

Pre devet godina, kada je imao 37, bio je oženjen i radio je kao novinar u gradu Buea koji se nalazi u senci Maunt Kameruna, jednog od najaktivnijih vulkana Afrike. Upravo je taj vulkan izazvao veliku krizu u njegovom životu.

PRVO MU JE UMRLA ŽENA, A ONDA I ĆERKA: Sudbina ovog čoveka slomiće vam srce (FOTO)

- Veruje se da kada se dogodi erupcija to znači da je Epasamoto, bog planine, ljut. Da bi se smirio potrebna mu je krv albina - kaže Ebong.

Beg jedini spas

Te 2007. godine bilo je straha od nove erupcije, i ljudi su radili „sve što je potrebno" da bi je zaustavili. U takvim trenucima koje Ebong zove „opštom psihozom" ljudi sa albinizmom traže gde da se sakriju. U strahu za svoj život otišao je u inostranstvo. Njegova žena i troje dece - od kojih niko nije albino - bili su bezbedni, jer je na vreme otišao. Plan je bio da posle dođu kod njega.

Pronašao je kapetana voljnog da ga prokrijumčari u svom brodu koji je išao za Italiju. Proveo je 33 dana krijući se u mraku, u nekoj ostavi.

- Pitao sam se mnoga pitanja koja nisu imala odgovor. To je mentalno i psihički veoma teško. Patio sam. Ostavio sam svoju ženu i decu. Ostavio sam svoj posao, svoju zemlju i svoje prijatelje - kaže on.

Kada je stigao u Đenovu dodeljen mu je status izbeglice. Život u Italiji bio je oslobađajući. Prvi put u životu boja njegove kože bila je prednost. Druge Kamerunce bi policija redovno zaustavljala, njega ne.

REKLI SU JOJ DA JOJ JE OSTALO JOŠ 4 MESECA ŽIVOTA! Ono što je nakon toga uradio njen suprug će vas rasplakati!

- Dok sam živeo u Africi imao sam tri neprijatelja - sunce, gađenje ljudi i strah. Ovde nemam te probleme. Osećam se slobodnije ovde. Osećam se da sam slobodan da se krećem. Nije me sramota - kaže Ebong.

Život u Italiji

Sve to samo ga je još više motivisalo da napravi specijalnu biblioteku u Kamerunu. Ubrzo je naučio italijanski i živeo u Torinu gde je nove izbeglice učio jezik. Takođe, stekao je i prijatelja - novinara Fabija Laporea.

Njih dvojica su se združili jer Lapore takođe ima problema sa vidom. Njegove probleme samo je izazvala bolest i veoma slabo vidi na oba oka.

- Bio sam srećan što sam počeo da gubim vid sa 16 godina pa sam mogao da naučim da živim bez njega. Ne mogu da vozim automobil, ali mogu da idem na paraglajding - navodi Lapore.

Počeli su da rade na dokumentarcu o Ebongu. Zbog svega toga, pet godina kasnijie, Ebong je stajao na ivici šume pred susret sa vračem i pokušavao da kontroliše svoje emocije.

- Bio sam tamo kao novinar. Želeo sam da se upoznam sa nekim ko bi mogao da mi objasni duboke korene tih verovanja i pomislio sam da bi narodni doktor to mogao da uradi - navodi Ebong.

DEVOJČICA UBILA CELU PORODICU: Katanom odsekli majci glavu, pa imali seks u kamp prikolici

U tom trenutku on zna da je mnogo ljudi sa albinizmom, među kojima je i njegov brat, ubijeno od strane onih koje će upravo upoznati. Nakon dvadesetominutne šetnje kroz šumu dokumentarac prikazuje Ebonga i Laporea kako stižu na raščićeni deo na kojem se nalazi stara koliba.

Upoznavanje sa vračom

Vrač izlazi da se upozna. Na sebi ima narandžastu košulju i šorc. Rukuje se sa svima. Ebonga čudno pogleda.

- Vidite kako ga je pogledao, kao da je blago pred njim. Pogledao ga je kao što lav gleda gazelu - kaže Lapore.

Ebong ulazi sa vračem u njegovu kolibu u kojoj prima klijente. Prolaze pored ostataka nekog rituala od sinoć u kojem je žrtvovana neka životinja. Daje vraču poklon - viski i dogovorenu cenu od oko devet dolara. Zauzvrat, vrač mu daje dve grančice da drži. Ne objašnjava zašto.

- Kako se albino ljudi posmatraju u ovoj zemlji uzimajući u obzir tradiciju - pita Ebong.

Međutim, vrač ga ne sluša. Bulji u blago pred sobom.

- Nisi svestan svoje cene. Nisi svestan koliko vrediš - kaže mu vrač.

- Postoji velika potražnja za albino ljudima - ljudima poput tebe. Od tvoje kose do tvojih kostiju. Toliko su traženi da mi ukoliko čujemo da je neki albino sahranjen negde mi odemo da ga tražimo kako bismo uzeli neke delove koji su stvarno važni - dodaje vrač.

Uspevajući da održi svoje emocije, Ebong nastavlja sa pitanjima. Vrač kaže da prima i do četiri klijenta nedeljno kada je gužva i da razni ljudi traže „albino napitke" - od farmera koji se nadaju dobroj setvi do žene koja pokušava da zavede belog muškarca.

- Da li ste svesni činjenice da broj albino ljudi opada i da nije dobro ubiti ljudsko biće da bi se podnele žrtve - pita ga Ebong.

- Ljudi kreću u potragu za novcem. Ubijaju albino ljude ne iz zadovoljstva već zbog novca. Zbog toga ih ubijaju - odgovara vrač.

- I nije vas strah da će jednog dana policija doći i pronaći vas jer vi radite sa kostima ljudskih bića?

- Šta policija želi? Novac. Ukoliko dođu, dogovorićemo se - kaže vrač na novo pitanje Ebonga.

Nakon oko sat vremena podeljeno je malo vina i posetici odlaze.

- Jedina stvar koju sam želeo je da odem odande - kaže Ebong.

Sada, kada gleda snimak, ljut je.

- Svaki put kada pogledam intervju šokiram se i pitam se zašto nisam reagovao - kaže on, navodeći da bi uradio drugačije kad bi mogao da se vrati: „Pitao bih ga da li vara ljude. Bio bih napadniji, agresivniji".

Umesto što je došao do odgovora na pitanje zašto ljude poput njega love u Kamerunu pronašao je samo čoveka koji želi da zaradi novac. Ebong sada želi da prestane da priča o tome već o pravim problemima albino ljudi - zdravlju i edukaciji.

Mnogi rade napolju jer su školu napustili zbog toga što ne vide dobro. Lekari su sada razvili centar u zemlji koji je razvio kremu za sunce specijalno dizajniranu za ljude sa albinizmom koja bi mogla da spase mnoge živote.

DECA MU SE SMEJALA ZBOG DUGE KOSE: Dečak donirao kosu obolelima od raka, a sad se on razboleo

A Ebong? Zahvaljujući donaciji iz Italije od 11.000 evra osnovao je biblioteku o kojoj je sanjao dok je bio mali. U „Le Pavillon Blanc" biblioteci u Duali, najvećem gradu Kameruna, ljudi sa oštećenim vidom mogu da čitaju slobodno zahvaljujući uvećivačima slova i drugim pomagalima.

Ostvario san

Oko 70 ljudi se učlanilo u biblioteku, većina su albino ljudi. Trenutno plaćaju malu naknadu, ali Ebong se nada da će država uskoro podržati njegov projekat. Cilj mu je da pomogne ljudima poput njega da uspeju u životu i pokaže im da mogu da budu ljudi kao i svi drugi.

I dalje predaje italijanski i ima "podkast" na radiju, ali većinu vremena troši na biblioteku. Putuje često u Kamerun da nagleda projekat i poseti porodicu. Nisu im dozvolili da mu se pridruže u Italiji.

REKLI SU JOJ DA ABORTIRA 4 OD 7 BEBA: Nije ih poslušala, a nakon 18 godina izgledaju OVAKO (VIDEO)

Nakon šest godina čekanja, brak mu se raspao. Međutim, on sebe ne žali.

- Na kraju dana moja priča je srećna priča. Išao sam u školu, imam posao, oženio sam se, imam decu. Ima ljudi koji ne mogu da kažu isto - kaže Ebong.