Pet razloga zbog kojih će mnogi Škoti glasati za nezavisnost
Referendum o nezavisnosti Škotske koji će biti održan u četvrtak, 18. septembra, mogao bi da označi kraj Ujedinjenog Kraljevstva koje u sastavu Engleske, Škotske, Severne Irske i Velsa postoji već 307 godina.
Nedavne ankete pokazale su da bi glas "da" mogao da ima velike posledice ne samo za Škotsku, već i za Veliku Britaniju i ostatak Evrope. The WorldPost napravio je listu od pet razloga objašnjavajući zašto Škoti žele da se odvoje od Velike Britanije.
Osnovna pitanja koja se razmatraju u referendumskoj kampanju tiču se privredne snage Škotske, njene odbrane, budućih odnosa sa ostatkom Ujedinjenog Kraljevstva i članstva u međunarodnim organizacijama, posebno u Evropskoj uniji i NATO.
Žele da vide Laburističku partiju na vlasti
Birači u Škotskoj su tradicionalno levičarski orijentisani, pa konzervativci desnog centra obično prolaze loše u Škotskoj. Nasuprot tome, Engleska će pre glasati za konzervativnu stranku koja je trenutno na vlasti. Dakle, uprkos tome kako se glasa u Škotskoj, ona se često nađe pod vlašću konzervativaca. Ukoliko postane nezavisna konačno će dobiti vladu po svom izboru.
Žele za stalno da se oslobode uticaja Konzervativne partije
Glasanje koje predstoji ne odnosi se samo na nezavisnost. Za mnoge Škote referendum znači i mogućnost, odnosno, sigurnost da Konzervativna partija nikada više neće upravljati njima. Još od finansijskog kraha 2008. godine britanska vlada sprovodi politiku drakonske štednje uključujući smanjenje poslova u javnom sektoru i pritisak na socijalnu pomoć. Ovom politikom posebno su pogođene porodice sa niskim primanjima u Škotskoj. Prema izveštaju UNISON Scotland-a iz juna 2014. godine budžet ove zemlje smanjen je za 6 milijardi funti i 50.000 radnih mesta.
Autonomiju smatraju simbolom nacionalnog ponosa
Iako mnogi ekonomisti smatraju da je u najboljem interesu Škotske da ostane u sastavu Velike Britanije, postoji jasna emocionalnost koja "vuče" pojedince da se glasa za samoupravu. Kako oni smatraju, na referendumu je reč o identitetu i moći. Sama ideja da Škoti imaju mogućnost da na ovaj način oblikuju svoju sudbinu dovoljno je značajna.
Godine 1999. Škotska je dobila svoj prvi parlament samim tim i određen stepen autonomije za razna pitanja od obrazovanja do zdravstva. To je samo podstaklo želju nacionalista da kontrolišu svaki aspekt upravljanja zemljom. Ali, takođe, kako se smatra, treba da bude jasno da je ovo jedinstvena prilika, jer ako Škoti propuste da glasaju za nezavisnost u četvrtak drugu priliku neće dobijati generacijama.
Škoti veruju da će autonomija poboljšati njihovu ekonomiju
Predlog zakona o referendumu i nezavisnosti Škotske iznet je 21. marta 2013. godine i definiše uslove za njegovo održavanje. Predlog je usvojen 14. novembra 2013. u škotskom parlamentu, Kraljica Elizabeta II dala je kraljevski pristanak mesec dana kasnije. Na referendumu će glasači odgovarati na pitanje formulisano u skladu sa preporukama britanske izborne komisije i glasi: Da li Škotska treba da bude nezavisna država?
Grupa koja se bori za nezavisnost tvrdi da će autonomija omogućiti bolje upravljanje ekonomijom, posebno kada je reč o porezima i rezervama nafte smeštene van škotske obale. Takođe je reč o rasprostranjenom protivljenju nuklearnom oružju. Kampanja za nezavisnost je obećala da će oružje u potpunosti ukloniti iz zemlje.
Ankete takođe pokazuju da većina Škota želi da ostane deo Evropske unije. Čak i ako Britanija napusti EU u narednih nekoliko godina, nezavisna Škotska mogla bi da glasa da zadrži svoje članstvo u EU.
Škoti su pod uticajem jake kampanje aktivista
Aleks Salmond, premijer Škotske i vođa kampanje za nezavisnost, pokazao se kao izuzetno efikasan borac okupljajući Škote, posebno mlađe generacije, i vršeći uticaj na odluku, da se na referendumu zaokruži "da". Anketa koja je sprovedena u avgustu za The Guardian pokazala je da oko 71 posto birača podržava premijera u poređenju sa 29 odsto koji su podržali Alistera Darlinga, lidera kampanje "Bolje zajedno".