Petnaest godina Putinovih reformi

Kada je Jeljcin podneo ostavku na mesto predsednika, Putin je preuzeo dužnosti čelnika države, a posvećenim, strpljivim i predanim radom, dokazao je da oni koji su posumnjali u njegove sposobnosti i namere nisu bili u pravu.

Putina su, naime, mnogi smatrali ličnošću bez harizme, jake političke pozadine i popularnosti.

 Radio Slobodna Evropa tako navodi da je 9. avgusta 1999. Putin bio samo "bezbojni i doslovce nepoznati operativac KGB-a", koji je izgledao nesigurno i stidljivo. Kao takav, jedva je dobio većinu glasova u Dumi: "Imao je samo šest glasova više nego što je bilo neophodno za imenovanje. Teško je danas zamisliti scenario u kojem bi 84 poslanika glasala protiv Putina, dok bi se njih 88 uzdržalo od glasanja", ocenjuje RFE.

Međutim, poznato je da utisak ume da prevari. Putin je pokazao odlučnost i spremnost da Rusiji povrati stari sjaj u čemu je i uspeo, iako je funkciju preuzeo u trenutku potpunog kolapsa ruske privrede i rublje.

Putinovo jačanje Rusije u brojkama:

• Putin je za 12 godina povećao budžet Rusije čak 22 puta
• Vojni rashodi su se povećali 30 puta, što je doprinelo tome da Rusija povrati poljuljani status svetske sile i postane jedan od najozbiljnijih igrača u svetskoj partiji šaha
• BDP se povećao 12 puta, pa je Rusija, kada je u pitanju veličina BDP, preskočila neverovatnih 30 mesta, dospevši sa 36. na visoko pozicionirano šesto mesto
• Zlatne i devizne rezervne su se povećale čak 48 puta
• Putin je povratio 256 nalazišta plemenitih ruda pod rusku jurisdikciju.
• Nacionalizovao je 65 odsto naftne industrije i 95 odsto gasne i drugih oblasti nacionalne privrede
• Podigao je industriju i poljoprivredu - Rusija pet godina zaredom zauzima drugo mesto u proizvodnji žitarica čime je pretekla SAD (četvrto mesto)
• Povećao je prosečne plate u budžetskoj sferi 18,5 puta za dvanaest godina, a penzije 14 puta
• Prosečna plata u Rusiji  trenutno je 750 evra, dok je prosečna penzija 450 evra
• Zabranio je poslanicima posedovanje računa u inostranstvu
• Putin je likvidirao spoljni dug koji je iznosio 400 milijardi dolara, a trenutne ruske devizne rezerve su 500 milijardi dolara
• Osnovan je državni fond u koji se slivaju sredstva od eksploatacije  gasa i nafte u kom ima preko 200 milijardi dolara, a koji se koriste  za ubrzani razvoj privrede, socijalna i razna druga davanja.

Zakon o nevladinim organizacijama

Krajem 2012. godine u Rusiji je donet zakon po kojem se sve organizacije koje se finansiraju sredstvima stranih država, a bave se unutrašnjom politikom, tretiraju kao strani agenti, to jest kao organizacije kojima strane države plaćaju delovanje u Rusiji u skladu sa svojim potrebama i ciljevima. Ovim zakonom omogućava se kontrolisanje načina finansiranja NVO, ali i zaštita nacionalnih interesa. Prema podacima koje je izneo lično ruski predsednik, u toku prvih četiri meseca otkako je zakon usvojen ruskim NVO je uplaćeno 28,3 milijardi rubalja, što je skoro jedna milijarda dolara. Putin je istakao da donošenje zakona nije imalo za cilj da se bilo koja organizacija zabrani ili ograniči, već da je osnovna ideja bila to da građani Rusije imaju pravo da znaju odakle se finansiraju oni koji se bave politikom u njihovoj zemlji. 

Putin je podvukao da, koliko mu je poznato, nevladinih organizacija koje se finansiraju ruskim sredstvima ima ukupno dve - jedna u Parizu, dok je druga je registrovana u SAD. „S druge strane, u Ruskoj Federaciji trenutno deluju 654 politički aktivne nevladine organizacije koje, kako se sada pokazalo, dobijaju novac iz inostranstva'', izjavio je šef ruske države.

Promena demografske slike

Demografska slika Rusije se otkako je Vladimir Putin stao na čelo države značajno promenila. Mortalitet stanovnika u Rusiji sa 1,5 miliona godišnje u 1999. godini smanjio se na 21 hiljadu u 2011. godini, to jest 71,5 puta.

"Natalitet je prerastao mortalitet u regionima Urala i Sibira, u većini regiona Privolžja i Dalekog istoka i čak je iznad proseka za zemlju u celini", izjavio je Vladimir Putin prilikom obeležavanja dvadesetogodišnjice Ustava.

Ohotsko more

U sredini Ohotskog mora, koje je na istoku Rusije, nalazi se veliko područje koje je ranije smatrano "otvorenim morem“.

U novembru 2013. Ruska Federacija je uspela da dokaže pravo na 52 hiljade kvadratnih kilometara u sredini Ohotskog mora i to više nije deo svetskog okeana, jer je ovo more sad u potpunosti pripalo Rusiji, što su potvrdile i UN.

Rusija jedina ima pristup Arktiku

Pretenzije na Arktik Rusija temelji na Konvenciji UN o pomorskom pravu koja dopušta mogućnost da država proširi ekonomsku zonu, ukoliko morsko dno izvan njenih granica predstavlja prirodni produžetak kontinenta.

Nekoliko država je zainteresovano za severna mora jer geolozi pretpostavljaju da bi se ispod njihovog dna moglo nalaziti do 30 odsto neistraženih zaliha prirodnog gasa i 15 odsto nafte. Ipak, trenutno Rusija jedina ima pristup Arktiku i izgradila je bazu u Novosibirsku.

Popravljanje slike o Rusiji najočiglednije u Čečeniji

Čečenija je autonomna republika u sastavu Ruske federacije. Rezultati Putinovog predanog rada na popravljanju slike o Rusiji najbolje se manifestuju u Čečeniji. Čečenski teroristi odbačeni daleko u planine Kavkaza više i ne pomišljaju da izvedu napade na Čečeniju poput onih u prethodna dva čečenska rata. Zahvaljujući prvom čoveku Rusije u tome su potpuno sprečeni.

Dagestan

Republika Dagestan je jedna od republika u sastavu Rusije. To je najveća ruska republika u severnom Kavkazu, kako u površini tako i u stanovništvu. Tokom 1999. grupa muslimanskih fundamentalista predvođenih Šamilom Basajevim pobunila se protiv Rusije. Rusija je uspela da se izbori sa ovom pretnjom po njenu stabilnost i uspostavi mir u ovom regionu.

Južna Osetija

Rat u Gruziji se vodio u avgustu 2008. godine između Gruzije sa jedne i Rusije i gruzijskih otcepljenih teritorija Južne Osetije i Abhazije sa druge strane. Nakon nekoliko dana žestokih okršaja u ovoj oblasti između gruzijske vojske i snaga Južne Osetije, gruzijski vojnici su 7. avgusta pokušali da zauzmu grad Činvali, glavni grad Južne Osetije. Rusija je vojno intervenisala kako bi zaštitila rusko stanovništvo u Južnoj Osetiji i Abhaziji i nedugo nakon njene intervencije Južna Osetija i Abhazija su proglasile nezavisnost i sada se nalaze pod jurisdikcijom Rusije.

Republika Krim

Republika Krim je nova republika u sastavu Ruske Federacije. "Godina 2014. će ući u istoriju, kao godina kada je narod koji ovde živi čvrsto odlučio da bude zajedno s Rusijom, što potvrđuje njegovu lojalnost istorijskoj istini", poručio je Putin okupljenima u luci Sevastopolj, prilikom proslave Dana pobede nad fašizmom i njegovoj prvoj zvaničnoj poseti Krimu od ujedinjenja sa Rusijom.

Povratak Krima Rusiji je na neki način bila formalnost. Krim je oduvek bio u sastavu Rusije, dok ga Nikita Hruščov nije 19. februara 1954. godine odvojio od ruske socijalističke republike i dao ukrajinskoj republici. No, 17. marta 2014. godine, Vrhovni sovjet Krima usvojio je rezoluciju o nezavisnosti od Ukrajine i obratio se Rusiji za prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije, da bi 18. marta 2014. godine Republika Krim ušla u sastav Ruske Federacije, na osnovu sporazuma koji su potpisali ruski predsednik Vladimir Putin i krimski lideri.