POLA MILIONA LJUDI JE REKLO: Čovek koji kajakom prelazi okeane je avanturista godine (VIDEO)

Da je režiser Robert Zemekis poznavao Aleksandera Dobu kada je 1994. snimao film "Forest Gamp", verovatno bi batalio istoimenu knjigu Vinstona Gruma i bacio bi se na prepričavanje života avanturiste iz Poljske. Danas se ne bi govorilo "trči Foreste, trči", već "veslaj Aleksandere, veslaj". Čiča Dob od 68 leta je vodena verzija Gampa - on u svom kajaku pravi čuda zahvaljujući činjenici da ne prestaje da vesla. Nikoga ne sme da iznenadi činjenica što je više od 521.000 čitalaca časopisa "Nacionalna geografija" Poljaka proglasilo za "avanturistu godine". Razlozi su brojni, a najveći je - preveslavanje Atlantskog okeana u malenom čamcu!

No, krenimo redom...

Pustolov iz Poljske je 19. aprila prošle godine napravio poslednji zaveslaj na svom 12.500 kilometara dugom putovanju preko Atlantika. To je najveći poduhvat koji je jedan kajakaš uradio na otvorenom moru. Privezao je tada svoj čamac u Nju Smirna Biču u Floridi, a tamo se zaputio još 5. oktobra 2013. iz portugalskog Lisabona. Avantura je trebalo da bude duga 8.700 kilometara i da traje do sredine februara, ali su ga oluje i pehovi sa opremom naterale da skrene s planiranog kursa. Tako je postao jedan od dvojice ljudi (uz Pitera Breja) u istoriji čovečanstva koji su prešli Atlantik ne koristeći jedra, motor, a ni krila. Samo kajak dug 7 metara i težak oko 500 kilograma, oko 3 metara dugo veslo i - njegove mišice!

Dob je prosečno prelazio oko 50 kilometara dnevno, neretko veslajući noću kada su temperature niže. Spavao je ne više od šest sati dnevno i to u nekoliko navrata, a u svom kajaku je imao dovoljno hrane i pića za pet meseci. Kada se otisnuo daleko od obale, skinuo se go jer je smatrao da je tako mnogo udobnije putovati.

Daleko na pučini nije bilo ptica, ali su mu društvo pravile morske životinje poput kornjača i delfina, ali i kitova i ajkula.

- Na desetinu ajkula me je merkalo, a jedna je čak bila i spremna da me napadne. Morao sam baš jako da je udarim u glavu ne bih li je oterao. Na toplijem delu Atlantskog okeana video sam velike leteće ribe, a jedna je sletela u moj kajak. Tada nisam morao da jedem liofilizovanu, zamrznutu hranu koju sam nosio sa sobom - pripoveda simpatični bradonja "Nacionalnoj geografiji".

Aleksander je kajakaš postao tek u 34. godini i nije imao fizičke pripreme za putovanje.

- Ja sebe posmatram kao turistu, a turisti se ne pripremaju previše. Ja sam fizički aktivan, vozim bicikl, radim u bašti i obožavam da pešačim.

Posle dva meseca pustolovine, Dobin satelitski telefon je prestao da radi - komuniciranje mu je bilo onemogućeno 47 dana. Pored ostalih poteškođa, neustrašivi Poljak je uspeo da savlada 10 metara visoke talase, a 40 dana je neplanirano proveo u borbi sa neprijateljskim vetrovima i strujama koje su ga vodile u krug oko zloslutnog Bermudskog trougla. U jednoj oluji mu je puklo kormilo kajaka i on nije mogao da se izbori sa jakim naletima vetra te je pristao na Bermude da popravi čamac koga zove "Olo". Ni to ga nije zaustavilo da se posle približno sedam meseci dokopa Amerike.

- Imam dva sina i dve unuke. Nadam se da će naučiti da se ne plaše da maštaju i da sanjaju velike snove. I da iz tih snova prave velike planove koje će potom ostvarivati. Da osete zadovoljstvo velikih dostignuća - poručuje nam uporni sanjar, Aleksander Doba.

Valjda je sada jasno zbog čega ovo nije priča o starcu i moru...