Porazite predatora - kako uhvatiti štuku

Ona je predator, povremeno kanibal, a hrani se i lešinama. Tačnije, jede sve na šta naleti u svom lovu - ribe, ptice, žabe, zmije, pacove... Zbog toga je pravo zadovoljstvo upecati ovog lovca - štuku!

Da biste porazili opasnog "neprijatelja", potrebno je prvo da ga upoznate. Evropska štuka koja se nalazi u gotovo svim srpskim rekama, jezerima, kanalima i barama je grabljivica. Ona ne uživa u lovu, važan joj je samo ulov. Napada na prepad, skrivena iza grana, trske, srušenih stabala, grebena ili stena (tu je i treba loviti). Stapa se s okolinom u čemu joj pomaže njeno izduženo, hidrodinamično telo. Voli tamu. Napadi su joj po principu "blickriga" jer joj je početna brzina juriša ogromna - oko 10 metara u sekundi.

Štuka hvata plen s boka, umiruje ga, i zatim ga guta počevši od glave. U tom premeštanju neretko gubi plen, a potom retko kad ponovo kreće u lov. Omiljena lovina su joj bolesne i povređene ribe - da se mnogo ne muči! U savladavanju plena pomažu joj oko 700 oštrih zuba, a može da proguta ribu skoro njene veličine! Zube menja u periodu mresta, kada se slabije hrani, a slabije i lovi - od februara do aprila. Najbolje je pecati od kraja leta do proleća (jesen je savršena), a minimalna lovna dužina je 40 cm.

Vid joj je izuzetno razvijen - zato su šarene i svetlucave varalice za pecanje štuke. Mirisom oseća povređene ribe, a čulom dodira oseća vibracije na koje se alavo zaleće.

Štuka se peca na živog, ali i mrtvog kedera, varaličarenjem i mušičarenjem. Najbolja mesta za ribarenje su plitki zalivi gde ona čeka plen u zasedi. Udica se obično zabacuje uz obalu, ali štuka ide i u dubinu i to pogotovo veći primerci.

Varalice pogodne za lov štuke su one koje prave dobru vibraciju: leptiri, kašike, šedovi, tvisteri, vobleri...

Kada štuka zagrize ne treba odmah kontrirati, upravo zbog činjenice da ona tek treba da preokrene plen. Zato je bolje zakasniti sa kontrom, nego požuriti. Potom je lagano treba izvlačiti na obalu.