POZADINA NAPADA U ANKARI: Jesu li turski vojnici žrtvovani kao povod za invaziju Sirije?

Glavni grad Turske je već neko vreme u stanju pripravnosti, nakon što je 10. oktobra 103 ljudi izgubilo živote u najkrvavijem napadu u modernoj turskoj istopriji. Potom je sredinom januara ove godine jedanaest nemačkih turista poginulo u samoubilačkom napadu u turističkom središtu Istanbula.

Za sve te napade odgovornost je preuzela teroristička Islamska država (IS), ili je sumnja pala na njih. Međutim, turska vlast je u svim slučajevima, pa čak i u slučaju održavanja prokurdskog skupa u Ankari, sumnjala i na kurdske militantne. Isto dešava i danas.

(MAPA) RAKA KAO BERLIN '45: Ko će pre osvojiti prestonicu džihadista – Rusi ili Amerikanci?

Naime, bez posebno dokaza, turski premijer Ahmet Davutoglu je rekao da je napade izveo član sirijskih Kurdskih jedinica za narodnu zaštitu (YPG), u saradnji s PKK-om.

Bombaš Salih Necar, sirijske nacionalnosti, i još devetorica osumnjičenih, krive se za ovaj napad. Navodno, Necar je ušao u Tursku unutar izbegličkog talasa, te sarađivao s kurdskim borcima. Policija ga je identificikovala putem otiska prstiju, koji su uzeti na sirijsko-turskoj granici. Policijski izveštaj, koji je Davutoglu predao medijima, govori da je Saleh Necar ubijen u eksploziji, ali se ne zna da li se radilo o samoubilačkom napadu.

Lideri sirijske Kurdske stranke demokratske unije (PYD), kojoj YPG predstavlja vojno krilo, Saleh Muslim odbacio je turske tvrdnje da je ta grupa bila uključena u bombaški napad u Ankari. Muslim je medijima naglasio da stranka nikada nije čula za Saliha Necara, te ukazao kako će ova tvrdnja dati Turskoj povod za oružani obračun.

TRENUTAK SMRTI: Kamere snimile razarajuću eksploziju u Ankari (VIDEO)

I zaista, nije dugo trebalo da se podignu turski vojni avioni i izvedu udare na ciljeve PKK-a u severnom Iraku, blizu turske granice.

Već neko vreme razne strane optužuju tursku vlast da "dopušta" sigurnosne rupe i koristi terorističke napade za odmazde i vojno djelovanja protiv svojih neprijatelja. Teško je i neodgovorno tvrditi da iza terorističkih napada u Turskoj stoji zapravo turska vlada ili sama Stranka pravde i napretka (AKP), ali jedna je stvar činjenična - svi su napadi izvedeni u vreme kada je bilo potrebno na neki način legitimizovati turske vojne korake prema Siriji, teroristima i Kurdima.

Čak i da ne postoji veza između turskih vlasti i napada, jasno je da je napad "pogodovao" da se legitimišu pripreme ulaska turskih kopnenih snaga u Siriju. S druge strane, malo je verovatno da su kurdske snage u Siriji priželjkivale ulazak još jedne vojske u ratom izmučenu zemlju. Najavljeni ulazak turskih i saudijskih kopnenih snaga u Siriju vodilo bi velikoj eskalaciji rata i celom krugu novih patnji sirijskog naroda.

Svi dosadašnji pokazatelji turske spoljne politike govore da turski prioritet u Siriji nije poražavanje Islamske države, već PYD-a i YPG-a koje doživljava većom pretnjom od terorista. Turski provladini mediji već naveliko govore o potrebi moguće vojne intervencije u Siriji ali ne kako bi se zaustavili teroristi, već kako bi se sprečile sirijske kurdske snage da pređu na zapadnu obalu reke Eufrat. To je pravi cilj turske intervencije u Siriji.