Pradeda ove Beograđanke došao je iz Rusije u Srbiju i URADIO NEŠTO ŠTO I DANAS PILOTI NE SMEJU
Praunuka Viktora Nikitna, jednog od trojice prvih pilota "Aeroputa" koji je diplomu dobio u Rusiji još davne 1916. godine i ćerka Aleksandra Nikitna koji je bio jedan od najmlađih kopilota na DC-10, najvećem avionu JAT-a, ispričala je za portal SrbijaDanas.com priču o njenoj porodici.
- Pradeda je u tadašnju Jugoslaviju došao 1921. godine. Sećam se da su mi moji pričali da je pre nego što se zaposlio kao pilot puno vremena provodio u blizini aerodroma. Radio je jedno vreme kao mehaničar i nastavnik letenja, da bi nakon osnivanja Društva za vazdušni saobraćaj "Aeroput", 1927. godine postao jedan od prvih pilota jugoslovenskog avio-prevozioca - priča za portal SrbijaDanas.com Nina Nikitn.
Bio je pilot na dvomotornom "potezu-29", dvokolici sa dva člana posade i pet putničkih sedišta, koji je razvijao brzinu od 175 kilometara na sat i mogao da preleti rastojanje od 500 kilometara.
PODGORIČKA MAJKA HRABROST: Najviše me boli dok gledam ćelavu ćerku u haljinici
- U to vreme biti pilot značilo je više nego danas, to je značilo baviti se profesijom sa posebnim društvenim statusom. Ipak, život je hteo da moj pradeda nastrada kao pravi heroj, kao pravi pilot koji pokušava nemoguće kako bi došao do cilja - priča nam Nina.
Viktor Nikitn poginuo je 12. septembra 1933. godine u Ljubljani, kada je uprkos vremenskim uslovima pokušao da obavi let.
- Čitala sam u novinama, i čula od mojih da je taj dan bila gusta magla. Vidljivost je bila mala, ali je kapetan Nikitn, moj pradeda ipak odlučio da poleti. Poginula su oba člana posade i šest putnika - kaže Nina i dodaje da je poleteo jer se od njega to očekivalo kao i to da je zbog toga postao heroj svoga vremena.
Iako se i danas odlažu putovanja kada je magla, u to vreme svaki let bio je izazov za pilota, ali i najmanja greška u upravljanju ili neka danas beznačajna prepreka, značila je odlazak u beznađe. Zahvaljujući iskustvu koje je Nikitn platio glavom, savremeni avioni i danas sa betonskih poletnih staza, koje imaju propisanu signalizaciju, poleću tek kada je horizontalna vidljivost najmanje 300 metara.
BEOGRAĐANIN SA SAMO 10 EVRA KRENUO NA PUT EVROPOM: Čovek kod kog je spavao imao je NEOBIČAN ZAHTEV
- Moj deda Đorđe Nikitn nije bio pilot. Bio je još dete kada je pradeda poginuo i ljubav prema vazduhoplovstvu, zbog protivljenja porodice morao je da zameni drugim zanimanjem. Ipak, moj otac je postao pilot. Iako, zbog njegove prerane smrti nisam imala priliku da lično od njega čujem kako je postao pilot, pročitala sam jedan intervju koji je on tada dao za JAT-ove novine – priča nam Nina kojoj je otac preminuo dok je imala samo šest godina.
Ninin otac, krijući od svojih roditelja upisao je kurs za pilota i položio za sportskog pilota. Tek po odlasku u JNA završio je u Vršcu gde je bio školovan za potrebe vojske, da bi tek po izlasku iz vojske napokon dobio priliku da se školuje sa prvom generacijom pilota za civilno vazduhoplovstvo. Postao je kopilot u 29-oj godini na bazičnom JAT-ovom avionu DC-9, a potom i na B-707. Ipak, sudbina je tako htela da Aleksandar veoma mlad dobije moždani udar i padne u komu, i premine godinu i po dana nakon tog trenutka.
Sudbina nije štedela ni Ninu koja je zbog ljubavi prema ocu odlučila da nastavi porodičnu tradiciju i upiše školu za pilota u Vršcu. O tome šta joj se sve dešavalo i kroz kakve životne situacije je prošla ova mlada Beograđanka čitajte KLIKOM OVDE!