PRETNJA ZA ZAPADNI BALKAN: Mudžahedini prave bazu u Albaniji

Prema odluci koju je donela iračka vlada 2013. godine ova protiviranska militantna grupa, koja se zalaže za svrgavanje sadašnje vlasti u Iranu, više nije dobrodošla kao za vreme Sadama Huseina i nakon invazije SAD 2003.

Tada su mediji pisali da će oko 3000 mudžahedina iz ove grupe, koju je Stejt Department tek u septembru 2012. sklonio s liste terorističkih organizacija, po svemu sudeći biti raspoređeni u Krajovi, rumunskom gradu na granici s Bugarskom.

Ranije je grupa od 15 čelnika ove militantne i "bivše" terorističke skupine otišla u Albaniju da uspostavi svoju bazu, a iračke novine Assabah Al-Jadeed, pozivaju se na izvore u Parizu koji tvrde da će navodni planovi premeštanja ove grupe dovesti do političke oluje u glavnom gradu Albanije, Tirani.

"Albanska vlada strahuje da će se kamp pretvoriti u nešto poput kampa Ašraf u Iraku, koji je ranije bio baza za vojnu obuku, planiranje i pripremu vojnih operacija u Iranu i inostranstvu", prenosi irački list.

Podizanje baze u Abaniji može biti opasan plan, upozorava organizacija bivših članova MEK-a iz Londona “Interlink“.

"MEK će tamo napraviti novi enklavu izvan zakona, gde će se ponovo naoružavati i obučavati ljude”, rekao je Masud Kodabande, direktor "Interlinka".

„MEK je prisiljen da pronađe novo utočište", dodaje Kodabande, i kaže da danas, kada se terorizam raširio po Turskoj, Siriji i Iraku, "mnogi zapovednici raznih terorističkih grupa mogu neopaženo da prođu kontrole i zatražite obuku i logističku podršku MEK-a koji će biti smešten u Tirani“.

"Ima li boljeg mesta za uspostavljanje tajnog terorističkog kampa za obuku od Albanije? Ta je zemlja u Evropi, ali nije u EU i zbog toga nije tako otvorena za preispitivanje od strane međunarodne zajednice. To je muslimanska zemlja, ali je takođe poznata po korupciji i mafiji", kaže Masud Khodabande.

Premeštaj preostalih militanata MEK-a se gotovo sigurno može posmatrati kao pokušaj smanjivanja napetosti između Vašingtona i Irana zbog postizanja konačnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu.

Dolazak ostatka od 1000 „bivših“ boraca ove grupe u Albaniju, zemlju koja najmanje predstavlja „faktor stabilnosti na Balkanu“, može dovesti do ozbiljnih pretnji po bezbednost.

Kriza u Grčkoj, situacija u Makedoniji, napetosti na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, polarizacija Crne Gore, razlozi su zbog kojih bi ova grupa trebala da bude što dalje od Zapadnog Balkana.

(Altermainstream.info)