fbpx
Skip to main content
Dejvid Kameron i Ksi Đinping

PRILAGODI SE ILI SE PREDAJ: Zašto se Britanija pridružila novoj kineskoj super banci?

Foto: Profimedia/ilustracija
Sjedinjene Države prilično su uznemirene činjenicom da je London spreman za saradnju sa najvećim konkurentom američkoj ekonomskoj prevlasti u svetu.

Velika Britanija se prijavila za učešće u banci koju Kina namerava kako bi parirala SAD u regionu Azije i Tihog okeana. Azijska banka za infrastrukturne investicije (AIIB) imala bi početni kapital od 50 milijardi dolara i njome bi Kina finansirala projekte od vitalnog značaja za azijsko-pacifičke zemlje u razvoju.

Sjedinjene Američke Države smatraju da Peking preko AIIB želi da proširi i pojača svoju tzv. meku moć u regionu, što je samo po sebi neprihvatljivo za Vašington. Otuda veliko iznenađenje što se za članstvo u banci prijavio najverniji saveznik SAD - London. U izjavi datoj za javnost, Amerika nerado prihvata "suvereno pravo Velike Britanija da sama odlučuje, ali se nada da će London raditi na podizanju (demokratskih) standarda poslovanja banke".

Memorandum o razumevanju kojim je utemeljena Azijska banka za infrastrukturne investicije (AIIB)
Memorandum o razumevanju kojim je utemeljena AIIB Foto: Profimedia

Iako iz vlade Velike Britanije govore da su u odnosima sa Kinom uvek istog držanja, kao i da upiru na osetljive teme (Ujguri, Tibet, odnosi sa Japanom, Tajvanom...), analitičari smatraju da je kineska reakcija na sastanak premijera Dejvida Kamerona sa Dalaj Lamom 2012. urodila plodom i promenila način na koji Britanija komunicira sa Kinom. Ti stručnjaci su primetili da su posete ostrvskih ministara najmnogoljudnijoj zemlji sveta sve češće, da su kritike na "kršenje ljudskih prava sve ređe", kao i da je izostala neka iole oštra kritika na račun kineske politike prema glasačkom pravu u Hong Kongu. 

Norveška "naučena pameti"

Kada je 2010. Nobelova nagrada za mir dodeljena kineskom disidentu Liuu Ksijaobou, izvoz lososa iz skandinavske zemlje se strmoglavio. Oslo je razumeo poruku - kada je 2014. Dalaj Lama boravio u prestonici Norveške, niko od predstavnika vlasti se nije sreo sa njim. 

"Sve zemlje se prilagođavaju Kini i to tako prosto mora. Kameronov sastanak sa Dalaj Lamom mu se obio u glavu. Niko (SAD) ga nije podržao kada je Kina reagovala. Isto je bilo i kada je Dalaj Lama bio u Nemačkoj", kaže analitičar Ketrin Kinzelbah.

Evropska unija nema konstatnu politiku prema Kini i to ohrabruje Peking u svom nepokolebljivom stavu. Grčka se bila zavadila sa finansijski stabilnijim delom Unije, što Kina vešto koristi da nastavi sa uplivom u region, pre svega na jug Starog kontinenta. 

Slično je i sa zemljama u Aziji. Iako su uznemirene rastućom vojnom moći Kine, one su istovremeno i privučene mogućom zaradom u trgovini sa drugom ekonomijom sveta. 

Upravo zato su u banku uložili i Pakistan i Indija, iako obe zemlje (pogotovo Indija) imaju problematične odnose sa Kinom, oko graničnih pitanja, ali i oko dominacije u regionu. 

Automobilska industrija upošljava stotine hiljada evropskih radnika i donosi milijarde dolara. Ona je istovremeno i motor koji sa sobom vuče druge, o njoj zavisne privredne grane i podgrane, a većina evropskih proizvođača (pogotovo velikih) prodaje i do 50 odsto vozila u Kini. 

Kina kao zemlja sa dugom civilizacijskom tradicijom, a pre svega sa nekoliko decenija impresivnog ekonomskog, političkog, očekuje se i vojnog, jačanja ne poštuje slabost. A slabost Evropske unije, čiji pozitivan ekonomski bilans umnogome zavisi od kineskog tržišta, sve je veća. 

Od svih evropskih zemalja, Nemačka je najpostojanija prema Kini jer ima najjaču ekonomiju. Od 1.500 milijardi izvoza, Kina apsorbuje 6 posto nemačkog stvaralaštva, dok od 1.200 milijardi uvoza iz Kine stiže nekoliko promila niže. Dakle, sve zavisi od ekonomske snage i zavisnosti od Kine. 

I dok SAD mogu da pariraju Kini i da insistiraju na škakljivim temama (pitanje etničkih manjina u Kini, hakerski napadi na američke ustanove vlasti i kompanije, te posedovanje akvatorija u Južnom kineskom moru), Velika Britanija tako nešto ne može. 

Vašington jeste potencijalni veliki gubitnik u slučaju da Kina preuzme vođstvo u Azijsko-pacifičkom pojasu u svakom pogledu. Otuda i bojazan i napori SAD da zauzdaju kinesko jačanje. Sa druge strane, Evropa, iako decenijama zavisna o Americi i njen civilizacijko-kulturni srodnik, nema potencijalne probleme sa dalekom geografskim previranjima, ali može da zaradi. I, sudeći, po snazi kineske ekonomije, zarada može da bude velika. Ne samo kratkoročno, već i u privlačenju investicija koje bi mogle da pospeše ekonomski rast, najveću brigu evrozone.

Odnosi sa SAD su na nemalom, ali ne i velikom testu. Isto tako je i pitanje kako će se Velika Britanija ponašati prema "škakljivim pitanjima" u vezi sa Kinom kada prođe recesija.

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
7 Beograd