PROCES BRDO-BRIONI: Šta je dogovoreno na prethodnom samitu, a šta Srbiju očekuje u Zagrebu
U Zagrebu će se u sredu, 25. novembra, održati vanredan samit procesa Brdo-Brioni, samo nepunih šest meseci od junskog samita održanog u Budvi, kome će kao i prethodnog puta, prisustvovati predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Predstojeći Samit posetiće predsednici država regiona, ali i američki potpredsednik Džozef Bajden, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i austrijski predsednik Hajnc Fišer, a očekuje se i dolazak predsednika Nikolića.
Nikolić je učestvovao i na prethodnom samitu Brdo-Brioni održanom u junu ove godine u Budvi, gde je predsednik Crne Gore Filip Vujanović, kao domaćin priredio večeru u čast visokih gostiju.
Samit - prilika za bilateralne susrete
Proces Brdo-Brioni je praksa održavanja skupova, započeta na Brdu kod Kranja u Sloveniji i na Brionima u Hrvatskoj. Skup ima za cilj da podstakne dijalog među zemljama, jačanje ekonomske saradnje i dijaloga regiona sa EU. Samit je ujedno i prilika za mnogobrojne bilateralne susrete učesnika.
Glavna tema bila je stanje u regionu, a posebna pažnja posvećena je događajima u Makedoniji.
Na skupu je učestvovao, između ostalih, predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Albanije Bujar Nišani, predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić, Makedonije Ðorđe Ivanov.
Predsednici država jugoistočne Evrope i Austrije poručili su u Budvi da integracija regiona u Evropsku uniju nema alternativu i pozvali Brisel da, uprkos zamoru od proširenja, inspiriše region na reforme.
Šta je dogovoreno na prethodnom Samitu?
Na skupu u Budvi prihvaćena je inicijativa da slovenački predsednik Borut Pahor i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, u ime Brdo-Brioni procesa posete Makedoniju i daju doprinos stabilizaciji prilika u toj zemlji. Pored proširenja, predsednici država regiona i Austrije razmatrali su u Budvi bezbednosne probleme u regionu i izrazili zabrinutost zbog poslednjih incidenata, posebno u Makedoniji.
Poruka Nikolića predsedniku Makedonije
Predsednik Nikolić razgovarao je u Budvi sa predsednikom Republike Makedonije Đorđom Ivanovim i istakao podršku i prijateljstvo Srbije sa Makedonijom koja je suočena sa snažnom unutrašnjom, političkom krizom.
- Vreme koje je pred vama vrlo je osetljivo i vi morate da budete spremni da se adekvatno suočite sa bezbednosnim izazovima. Srbija ima kopnenu zonu bezbednosti, i spremna je da odgovori na svaku pretnju. Svako ko se usudi da izazove bilo kakvu neprijatnu situaciju u Srbiji može da računa na jedinstvo vojske i policije - naglasio je predsednik Srbije.
Predsednik Nikolić se tom prilikom prvi put susreo sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, i tom prilikom poručio:
- Zadovoljstvo mi je što sam prvi put sreo novu predsednicu Hrvatske. Verovatno je i ona shvatila da je počinila u nekim izjavama greške koje su ispravljene. Ja nisam grešio jer nemam manir da komentarišem događaje u drugim državama - objasnio je Nikolić, koji se sastao i sa predstavnicima Srba iz Crne Gore.
"Bez Zapadnog Balkana EU nema punoću"
Domaćin Samita Filip Vujanović izjavio je da su predsednici zemalja učesnica konstatovali da bez Zapadnog Balkana EU nema punoću i da je potrebno taj region primiti u članstvo, kako bi Unija imala svoju celinu.
Hrvatska predsednica naglasila je da je sa budvanskog samita upućena podrška evro-atlantskim integracijama regiona, ali i ukazano na probleme i trendove.
Samit u Zagrebu
Očekuje se da će na predstojećem sastanku u Zagrebu biti upućena podrška Evropske unije i SAD daljoj stabilizaciji jugoistočne Evrope i uključivanju država regiona u EU. Jedna od ključnih tema biće izbeglička kriza i bezbednosni izazovi u svetlu poslednjih terorističkih napada.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović koja će uz slovenačkog predsednika Boruta Pahora biti domaćin zagrebačkog skupa, izjavila je u nedelju da dolazak američkog potpredsednika govori o nastojanju SAD da se više nego do sada uključe u raspravu o sigurnosnim pitanjima i rizicima u jugoistočnoj Evropi.