PUKOVNIK SE VRAĆA KUĆI: Apisa sahranjuju u Aleji velikana
Kosti pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa će, nakon što budu prenete u Srbiju, biti sahranjene u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju.
Prethodno je razmatrano da Apisove kosti, kao i kosti druge dvojice "crnorukaca" osuđenih u Solunskom procesu, majora Ljube Vulovića i Radeta Malobabića, budu sahranjene na Kalemegdanu. Crkva se, međutim, nije složila da to bude u Crkvi Ružici. Druga moguća lokacija bila je kosturnica branilaca Beograda, u neposrednoj blizini crkve, ali se i od te varijante odustalo.
Kako nezvanično saznaje Blic, Aleksandar Vulin, čije ministarstvo vodi proces prenosa Apisovih kostiju, juče je samo rekao da su razgovori sa Skupštinom grada u toku i da veruje da će brzo biti odlučeno gde će biti sahranjeni streljani pripadnici "Crne ruke".
Sve saglasnosti za ekshumaciju i prenos kostiju su dobijene, i od grčkih vlasti i od SPC, kao i od potomaka Radeta Malobabića. Apis nije imao potomke, a nadležni nisu uspeli da utvrde da li je major Vulović imao potomke.
"Biće mi ogromna čast ako uspem da poželim dobrodošlicu kući Apisu i njegovim drugovima koji su s njim i otišli u smrt. Oni nisu zaslužili da leže u neobeleženim grobovima. Verujem da će se konačno vratiti iz bratske Grčke i naći svoje mesto u Srbiji, čime ćemo imati i osećaj da smo se malo više ujedinili", istakao je Vulin.
Heroji ili otpadnici?
Ministar Vulin je učestvovao na okruglom stolu "Heroji ili otpadnici - Apis i drugovi", organizovanom na Sajmu knjiga povodom knjige "Pukovnik Apis", čiji je autor Apisov sestrić Milan Ž. Živanović. Reč je o fototipskom izdanju iz 1955. godine, a koje su, uz predgovor dr Mila Bjelajca i govor Slobodana Jovanovića o Apisu, nakon šest decenija objavili "Prometej" i RTS.
Životno delo
Milan Živanović je čitavog života prikupljao dokumentaciju i odigrao veliku ulogu za proces rehabilitacije i obnovu procesa na kojem je optužen njegov ujak.
"Zaostavštinu Milana Živanovića čuva SANU, a dokumentacija koju je prikupljao pravljena je kao doktorska disertacija i 1955. izašle su dve knjige, 'Pukovnik Apis' i 'Solunski proces 1917'. Sada konačno imamo knjigu koja je izuzetno važna za istoriografiji", istakao je istoričar dr Aleksandar Životić.
On je podsetio da je borba za rehabilitaciju Apisa i drugova trajala tokom međuratnog perioda, a da su se uslovi stekli tek nakon 1935. godine.
"Vlada je 1941. godine raspravljala i o pitanju prenosa posmrtnih ostataka. Trebalo je da kralj Petar II održi govor. Rat je to omeo, a 1953. godine uz pomoć tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Rankovića obnovljen je sudski proces i Apis je rehabilitovan", dodaje Životić.
Istoričarka Olga Manojlović Pintar ranije je ocenila da "Apis ima mesto u srpskoj istoriji, ali nikako ne može biti proglašen za heroja koji treba da bude uzor mladim generacijama".