PUTINOVA OFANZIVA: Ovako je ruski predsednik reagovao na pritisak Zapada
Pokušaj ekonomske i političke izolacije Rusije od strane EU i NATO rezultirao je neverovatnom diplomatskom ofanzivom njenog predsednika Vladimira Putina koji je samo u zadnjih mesec dana obišao tri moćne zemlje i obezbedio Rusiji milionske ugovore i energetsku alternativu.
Iako je Zapad slavio ''malu pobedu'' nad Rusijom obustavom izgradnje ''Južnog toka'', posetama Kini, Turskoj i Indiji, Putin je pokazao da na ekonomske pritiske reaguje ofanzivom, a ne povlačenjem.
On je odlučan u nameri da stvori alternativno tržište za izvoz energenata od kog zavisi ruski budžet i privreda. Dok EU i NATO smišljaju kako da ekonomski slome Rusiju, Putin razmišlja kako da rastereti svoju zemlju od vezanosti za zapadno tržište, a samim tim da ekonomske sankcije i druge pritiske učini nevažnim po rusku ekonomiju.
Vladimir Putin je 9. novembra posetio Kinu gde je sa predsednikom Si Đinpingom potpisao memorandum o izgradnji takozvane "zapadne" rute za isporuku ruskog gasa Kini. Ovaj sporazum, kao i rusko-kineski gasni sporazum iz maja, će omogućiti da Kina postane najveći potrošač ruskog gasa.
Preko "zapadne" ili "Altaj" rute Rusija će Kini isporučivati 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
"Kada počne isporuka preko zapadne rute, količina isporučenog gasa Kini može premašiti količinu gasa koja se trenutno izvozi u Evropu", izjavio je generalni direktor velike ruske energetske kompanije "Gasprom" Aleksej Miler, komentarišući najnoviji sporazum.
Sporazum Rusije sa Kinom je u zapadnim medijima nazvan „mega-ugovor“.
Sporazum o "zapadnoj" ruti je samo jedan od 17 sporazuma koje su potpisali Putin i Si.
Među njima su okvirni sporazum između ruskog "Gasproma" i kineske kompanije CNPC o isporukama gasa i memorandum o razumevanju između "Gasproma" i druge velike kineske energetske kompanije CNOOC.
Putin je 1. decembra otiša u Tursku gde je iniciran novi projekat gasovoda „Plavi tok“ kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, namenjen Turskoj i zemljama EU. Potrošači iz EU će potrebne količine gasa moći da kupuju na čvorištu na granici Turske i EU (Grčka). Ovaj gasovod će biti alternativa Južnom toku koji je zaustavljen zbog pritisaka EU.
Prilikom Putinove posete Ankari, Ruski fond za direktne investicije i turski građevinski holding Renesans potpisali su memorandum koji predviđa zajedničke investicije u razvoj sektora zdravstvene zaštite, izgradnju trgovinskih centara, ali i infrastrukturne projekte u vrednosti do 400 miliona dolara.
Vladimir Putin je 11. decembra boravio u poseti Indiji gde je sa premijerom Narendra Modijem napravio dogovor o izgraditi najmanje još 10 nuklearnih reaktora.
Dve zemlje su takođe potpisale 16 sporazuma, uključujući i onaj kojim se predviđa da Rusija u Indiji proizvodi jedan od svojih najmodernijih helikoptera.
Putinovi potezi pokazuju da Rusija možda i može bez Evrope, ali da li Evropa može bez Rusije?
