RATOVI DOLAZE: Klimatske promene prete svetu, ali i Srbiji
Neumitne izmene globalne klime će, ukoliko ne budu dočekane hitnim i snažnim protivmerama poremetiti ne samo temperaturnu kartu sveta, već možda i svetski mir.
Klimatske promene koje su u poslednjim decenijama sve izraženije, pogodiće veliki deo sveta, ali će najradikalnije promene zadesiti samo pojedine regione. Među zemljama kojima prete ozbiljni problemi biće i Srbija.
U veku pred nama, temperatura na planeti će u proseku porasti za oko 4 stepena osim ako se pod hitno drastične ne smanji emisija štetnih gasova u atmosferu, pre svih ugljen-dioksida. Posledice koje se već mogu prepoznati su sve jače poplave, suše, ali i olujni vetrovi. Svedoci smo da se pre nekoliko meseci više oluja, sličnih tornadu (ali slabijih) pojavilo u Srbiji, što je samo simptom daleko opasnijih promena koje slede.
Indeks svetske prilagođenosti
Američki Univerzitet Notr dam dve decenije prati klimatske promene i sastavio je Indeks svetske prilagođenosti (Global Adaptation Index) koji meri stepen spremnosti svetskih zemalja na promene u klimi.
Sudeći po Notr damu, najpripremljenija je Norveška sa indeksom 82,7 (od 100), Novi Zeland (82,2) i Švedska (81,6). Najmanje spremnih rešenja imaju Gvinije Bisao (37,3) i Avganistan i Haiti (po 35,6).
Što se tiče okolnih zemalja, Slovenija je 20. sa indeksom 73,7, Hrvatska 46. sa 63,5, Makedonija 65. sa 59,2, Srbija 73. sa 57,5, Crna Gora 67. sa 58,9, a BiH 84. sa 55,1.
Celu tabelu i promene po godinama (klik ispod mape), pogledajte OVDE.
Postojeću konvenciju o klimatskim promenama potpisalo je 192 zemlje, među kojima je i Srbija. Sudelovanje u konvenciji podrazumeva aktivno učešće u međunarodnim dogovorima o smanjenju rasipa štetnih gasova.
Finansijska kriza u Srbiji ne dozvoljava izrazita ulaganja u sektor ekologije, ali je kretanje ka Evropskoj uniji proces koji će podstaći zaštitu životne sredine jer je regulativa u EU daleko zahtevnija. Za kakvo takvo smanjenje emisije štetnih gasova u Srbiji su "zaslužni" deindustrijalizacija u poslednjih 15 godina, kao i uredba o zabrani uvoza polovnih vozila sa motorom koji je "gori" od Euro-3.
Sa druge strane, apsolutni porast broja automobila, ali iznad svega rast emisije na svetskom planu Srbiju ne čine imunom na klimatske promene i to se može prepoznati u godinama za nama. Zime su sve toplije i suvlje, a leta ili ekstremno suva ili ekstremno kišovita.
Promene koje već pogađaju svet su višestruke. Sve više temperature donose suvlju klimu, manje vodenih površina i padavina. Biljni, a preko njega i životinjski svet su sve proređeniji, što dugoročno šteti i ljudima.
Najugroženija je Afrika. Veliki broj tamošnjih zemalja već kuburi sa suvom klimom i nedostatkom vode, kao i sa plemenskim i verskim ratovima koji su u dobroj meri upravo posledica teške klime.
Toplija klima dovešće do migracija ka manje vrelim predelima, što sa aspekta biosfere znači prodiranje u zone očuvanog biljnog i životinjskog sveta, ali i krčenje sačuvanih šuma, zagađenje neuprljanih voda.
Povrh svega, migracije mogu doneti i ratove jer će i vode biti sve manje, a postojeći imaoci manje pogođenih predela bi u migrantima mogli da vide pretnju i smetnju.