REMARK: Žena može da ostavi muškarca, svoje haljine NIKADA!

Erih Marija Remark / Izvor: Profimedia

Erih Paul Remark je rođen u Osnabriku u radničkoj porodici katoličke veroispovesti. Sa 18 godina odlazi na front u Prvom svetskom ratu gde je ubrzo i ranjen. Da bi preživeo, radio je mnoge poslove, uključujući i posao bibliotekara, poslovnog čoveka, učitelja, novinara i izdavača.

Toliko progonjen, a toliko čitan, toliko jednostavan u izražavanju u svojim delima, a njegova oštrina pera malo da kome nije dotakla srce i dušu.

Prošlost. S njom ne možemo ništa započeti. Samo nas opterećuje. I ono što je bilo dobro. Moramo iznova početi. Ono drugo je propalo. Ne možemo više natrag.
Bez ljubavi čovek je samo mrtvac na odsustvu...
Ako nešto napuštamo, nije potrebno da ga gubimo. To rade samo idioti.
Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...
Sudbina i duša su dva imena jednog pojma.
U ljubavi niko nije odrastao.
Ko ništa ne očekuje, nikad neće bit razočaran.
Ništa nije tako zlo, niti je tako dobro kao što mi mislimo. I ništa nije konačno.
Žena može da ostavi muškarca; svoje haljine nikada.
Samo jednostavne stvari nikad ne razočaraju.
Niko ti ne može biti stran, kao čovek koga si nekad voleo.
Ono što nismo dobili izgleda uvek bolje od onog što imamo.
Svet. Svet ne stoji mirno. Ako neko vreme očajavamo nad svojim životom, moramo verovati u svet. Moguće je pomračenje sunca, ali ne trajna noć. Ne na ovoj planeti. Čovek ne bi smeo odmah očajavati.