REPORTER SA LICA MESTA: Mađari hoće zid na granici, Albanci prolaze bez ikakvih problema

“Jedini problem je u policijskim patrolama, koje legitimišu ljude za koje pomisle da su azilanti. Oni koji izbegnu kontrole i stignu do Nemačke, pomoć će uglavnom potražiti kod svojih rođaka“ kaže reporter Idro Seferi za N1.

“Radio sam na Kosovu, imao sam dve radnje, posao mi je propao. Veliki su bili troškovi, nisam imao izbora. Rekao sam da će samo Bog biti sa mnom i poveo sam ženu i decu i krenuo na put”, kaže jedan od imigranata.

Kada pređu granicu, u potrazi su za asfaltnim putem koji će ih odvesti do Segedina. Ne znajući koliko je daleko taj grad na jugu Mađarske, izloženi su policijskim patrolama uz put. One koji nemaju sreće, policija privede i šalje u prihvatne centre širom Mađarske, piše N1.

“Možemo da primenimo američko rešenje na granici sa Meksikom, oni su podigli ograde. Slično je uradila Bugarska na granici sa Turskom, i mi možemo da uradimo sličnu stvar”, navodi Laslo Torockai.

“Radio sam na Kosovu, imao sam dve radnje, posao mi je propao. Veliki su bili troškovi, nisam imao izbora. Rekao sam da će samo Bog biti sa mnom i poveo sam ženu i decu i krenuo na put”, kaže jedan od imigranti.

Kada pređu granicu, u potrazi su za asfaltnim putem koji će ih odvesti do Segedina. Ne znajući koliko je daleko taj grad na jugu Mađarske, izloženi su policijskim patrolama uz put. One koji nemaju sreće, policija privede i šalje u prihvatne centre širom Mađarske.

Dok voz kreće ka Budimpešti, u granični pojas pristižu novi imigranti. Kažu da je noću lakše, jer policija tada ne patrolira. Traže taksi ili smeštaj.

Podaci policije Mađarske govore da oko 1.000 ljudi dnevno pređe granicu. Veliki deo stigne do Budimpešte. Tu vrebaju priliku da na železničkoj stanici uđu u voz za Minhen. Jedini problem je u policijskim patrolama, koje legitimišu ljude za koje pomisle da su azilanti. Oni koji izbegnu kontrole i stignu do Nemačke, pomoć će uglavnom potražiti kod svojih rođaka.