Samit: Iskustva gradova s javno-privatnim partnerstvom
BEOGRAD - Primena modela javno-privatnog partnerstva može značajno da unapredi funkcionisanje gradova, da donese nove tehnologije i bitno uštedi potrošnju energije, rečeno je na Samitu gradonačelnika glavnih gradova centralne i jugoistočne Evrope koji se održava u Sava centru u Beogradu.
Predstavnici glavnih gradova regiona su predstavili svoja iskustva saradnje sa privatnim sektorom u komunalnim poslovima za koje je zadužen grad.
Nikola Mihajlović iz IFC-a (Međunarodne finansijske organizacije, inače dela grupacije Svetske banke) izjavio je da Beograd planira da reši problem otpada putem javno privatnog partnerstva (JPP), i naveo da se u srpskoj prestonici godišnje stvara 600.000 otpada koji se na neodgovarajući način odlaže na deponiju u Vinči.
On je rekao da trenutni sistem upravljanja otpadom pokriva 100 odsto teritorije, a prostor da se unapredi postoji u delu odvajanja otpada i recikliranja.
"Upravljanje otpadom mora bolje da se reši, a javno privatno partnerstvo je dobro rešenje za Beograd, s obzirom da iskustva u svetu pokazuju da privatni sektor u tim poslovima uvodi nove tehnologije”, rekao je Mihajlović. On je istakao da je dobra stvar kod JPP što kroz realizaciju mogu da se prate rezultati od čega građani imaju koristi.
Mihajlović je podsetio da će Beograd raspisati tender za JPP kada je reč o deponiji Vinča i da će ugovor biti sklopljen sa kompanijom koja ponudi najbolje uslove.
Zamenik gradonačelnilka Varšave Mihal Olševski izjavio je da je taj grad primenio JPP u oblasti energetske efikasnosti, u javnom prevozu, uličnom osvetljenju i grejanju. Olševski je rekao da Varšava radi na razvoju geotermalne energije koja će se koristiti u okviru sistema centralnog grejanja.
Predstavnik kompanije Star Refrigeration & Emerson Climate Technologies izjavio da ta firma nudi napredna rešenja za uštedu energije i kao primer naveo je najveću toplanu na svetu u blizini Osla koja iz fjordova izvlači energiju za hlađenje i grejanje.
On je naglasio da bi Beograd mogao da iskoristi prednost što ima dve velike reke, Savu i Dunav, i da koristeći te reke dobija energiju po nižoj ceni. Međutim, dodao je on, za to je potrebna odgovarajuća oprema i investicije.
Zamenik gradonačelnika Sofije Irina Savina rekla je da taj grad mnogo ulaže u projekte energetske efikasnosti, te da Bugarska planira da poveća udeo energetskih efikasnih objekata sa sadašnjih do 25 odsto u 2020. godini. Za to je, kako je kazala, menjati politiku gradova, implementirati mnogo projekata... Sofija je, prema njenim rečima, planirala da smanji emisiju CO2 do 22 odsto do 2020.
Savetnik gradonačelnika Bukurešta Kostin Berevojanu rekao je da je taj grad ranije imao velike probleme sa vodosnabdevanjem i da je 2000. godine sklopio ugovor o koncesiji na 25 godina.
“Koncesionar je u prvih 15 godina investirao oko 450 miliona evra, i za to vreme napravio profit oko 230 miliona. U prvih sedam godina je reinvestirao sve", rekao je on.
Taj aranžman je, kako je naveo, značajno unapredio vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda u Bukureštu.
Direktor prodaje za međunarodna tržišta Elnos grupe Momir Stanojević izjavio je da su budućnost pametni gradovi, kontrola energije i upravljanje otpadom.