Selo kineskih radnika: Uživamo u Srbiji
U blizini Termoelektrane Kostolac niklo je selo u kome žive kineski radnici.
U barakama, podno dimnjaka termoelektrane Kostolac B, živi 270 kineskih radnika, inženjera i menadžera.
"Veoma mi se sviđa ovde. Srbi su jako ljubazni i druželjubivi i uživam ovde", kaže Dong Juning, asistent i organizator poslova za B92.
Pauzu koriste za ručak i kratak odmor u menzi i dnevnom boravku. Vang Zu, jedna od malobrojnih žena, veoma lepo je prihvaćena od stanovništva koje je neretko poziva na rođendane i slave.
"U gostima sam videla da je vaša slava nalik našem prolećnom festivalu, gde se porodica i prijatelji okupe. I u takvim situacijama se prijatno osećam", kaže Vang Zu.
U vreme predaha imaju običaj i da se čuju s članovima porodice, gledaju televiziju ili razonode nekom sportskom aktivnošću.
"Ponekad ovde s kolegama igramo stoni tenis. U dnevnom boravku imamo i televizor. Nekad pevamo karaoke, gledamo filmove i vesti iz Kine. Imamo i igralište za basket i fudbal", priča Čang Jong.
Od srpske hrane najomiljenije su im pljeskavice. U svojoj kuhinji spremaju tradicionalna jela. Nabavljanje namirnica im nije problem.
"Uglavnom hranu kupujemo u gradu ili pijaci. Svake nedelje naš kuvar odlazi u Beograd kako bi potrebne namirnice nabavio u Kineskoj četvrti", kaže Čang Jong.
Kinezi zadovoljni
Rukovodstvo kineske firme Cmek je više nego zadovoljno saradnjom sa termoelektranom Kostolac B.
Jedan od primarnih ciljeva zajedničkog rada je bio da se obezbedi kvalitetan rad bloka B1, čija se revitalizacija privodi kraju, i da se smanji emisija loših gasova.
"Najvažnije je što smo ispunili društvenu odgovornost, što smo našli dosta lokalnih firmi koje su takođe učestvovale u našem važnom projektu", navodi Dong Juning, asistent i organizator poslova.
Za revitalizaciju bloka B1 uloženo je 110 miliona dolara finansiranih iz prve faze kineskog kredita koji uključuje i projekat izgradnje novog sistema za odsumporavanje. Druga faza podrzumeva izgradnju bloka B3 od 350 megavata i proširenje proizvodnje kapaciteta kopa Drmno, sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje, prenosi b92.
Pročitajte: