Sergej Lavrov: “Mister njet” ruske spoljne politike
Sergej Viktorovič Lavrov sadašnji je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije. Na tu poziciju je imenovan 9. marta 2004. godine, od strane predsednika Rusije Vladimira Putina. Kao diplomata od karijere i samozvani agnostik, Sergej Lavrov obavlja službu ministra sa gotovo “verskom” vatrenošću. Za vreme svog mandata pomagao je ruskoj diplomatiji da stekne jaču igru i glas sa većim samopouzdanjem, čineći je istovremeno više pragmatičnom i manje rigidnom.
Rođen je u dobrostojećoj porodici moskovskih državnih službenika. Otac mu je poreklom Jermen iz Tbilisija a majka Ruskinja, rodom iz Gruzije.
Uvek je bio odličan učenik. Decenijama nakon završene srednje škole, često je govorio da je njegov profesor fizike imao najveći uticaj na njega, i lično i akademski. Štaviše, razmatrao je da nastavi karijeru u nauci, ali je njegova majka, koja je držala unosan položaj u sovjetskom Ministarstvu spoljne trgovine, uspela da ga ubedi da umesto nauke izabere diplomatiju.
Završio je moskovski Institut za međunarodne odnose 1972. godine, jedan od najprestižnijih i najzatvorenijih institucija visokog obrazovanja u Sovjetskom Savezu. Po završetku studija, poslat je da stiče diplomatsko iskustvo u Šri Lanku. Tamo je dobio zadatak da kontinuirano analizira situaciju u zemlji, ali je takođe radio i kao prevodilac. Na toj poziciji bio je do 1976. godine. Potom se vratio u Moskvu da bi radio u sedištu Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Precizan u svojim izjavama, sa velikom pažnjom na detalje, Lavrov ne spada u tip prosečnog diplomate. On je vrlo neformalan u ostvarivanju formalnosti i majstor koji može da kaže mnogo u samo dve reči. Iako odmeri svaku reč, često puni novinske naslove zbog psovki. On je čovek koji se striktno drži protokola, a opet ima reputaciju nekonformiste. Poznat je i po svom besprekornom stilu pred kamerama a ponekad se pojavi pred novinarima u istrošenoj majici sa slikom žaba koje igraju.
Jedan je od ministara spoljnih poslova sa najdužim mandatom u istoriji Rusije i Sovjetskog Saveza, pa opet njegove kolege i prijatelji smatraju da njegov profesionalizam zauzima drugo mesto iza njegove neodoljive ličnosti. Zbog ponekad pretećeg izraza lica, u kombinaciji sa ruskim stavom prema Siriji, zaradio je nadimak "Mister njet” (Gospodin ne) među zapadnim kolegama, termin koji je prvobitno skovan u vreme Hladnog rata da opiše jednog od njegovih prethodnika, Andreja Gromika.
Kao veliki poštovalac škotskog viskija i italijanske kuhinje, Lavrov ima reputaciju kao ljubitelj udobnosti. Ali, takođe je poznat i po tome da najmanje jednom godišnje ostavi buran diplomatski život da provede neko vreme sa svojim prijateljima u sibirskoj divljini. Strastveni je splavar, kojim se bavi preko trideset godina. Iako je izgradio svoju karijeru kao čovek koji doprinosi smanjenju međunarodnih tenzije, njegovi prijatelji kažu da je takođe veoma dobar u započinjanju kavge. Često voli da “zabiberi” svoja kratka spoljnopolitička uputstva “napetim” anegdotama.
Na pitanje: “Šta danas znači biti diplomata?”, Sergej Lavrov je odgovorio: “Danas, pravi diplomata je erudita (lat. načitan) koji ima veliko znanje o istoriji, pre svega, svoje zemlje, zna sve rizike i događaje koji su se desili van njegove zemlje tokom proteklih godina, vekova i milenijuma. Jer, danas se, u svakom regionu sveta, istorija vraća, bilo u obliku preporoda verskih osećanja ili obnavljanjem projekata nekada moćnih carstava koja su tada propala, ali sada mogu da ožive u drugim oblicima i uređenjima”.
Sergej Lavrov je jedan od najboljih profesionalaca koje je ruska diplomatija proizvela. On zna sve mehanizme, sve procedure, a naročito zna kako i kada da ih iskoristi.