Silovanje - moć nad ženskim telom
Seksualno nasilje nastavlja da bude jedno od najbrutalnijih oblika nasilja prema ženama koje u najvećem broju slučajeva ostaje neotkriveno i nekažnjeno. Zbog toga je Evropski ženski lobi tokom 2013. godine za 32 države Evrope objavio Barometar o silovanju sa ciljem da se ukaže na sve one žrtve seksualnog nasilja koje nisu dobile pomoć i zaštitu.
Barometar je prikazao da u skoro svim državama ne postoje posebni servisi/usluge za žrtve seksualnog nasilja, kao i da većina država evropskog kontinenta nema zadovoljavajuća zakonodavna rešenja kojima se štite žrtve ovih krivičnih dela.
Mada su definicije krivičnog dela silovanja unapređene tokom poslednje dekade od definicija koje se zasnivaju na upotrebi sile ili pretnje silom uz uslov da je žrtva pružila otpor, do definicija u kojima će se silovanjem smatrati svaki onaj čin za koji nije postojao izričit, slobodno dat pristanak, Barometar je pokazao da definicije koje se baziraju na upotrebi sile još uvek preovlađuju u definicijama većine zemalja Evrope, među kojima je i Srbija.
Silovanje
Član 178
(1) Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.
Konvencija Saveta Evrope o suzbijanju i borbi protiv nasilja prema ženama i u porodici tzv. Istanbulska konvencija, koju je država Srbija upravo ratifikovala, izričito zahteva da države izmene definiciju krivičnog dela silovanje tako da bude kažnjiv svaki čin seksualne penetracije, bez obzira na oblik i prirodu tog čina, učinjen nad licem koje nije dalo svoj pristanak. Istanbulska konvencija ide i dalje i nalaže da pristanak mora biti dat slobodno, što će se ceniti u kontekstu svakog pojedinačnog slučaja.
Stoga se ženske organizacije u 32 evropske države organizuju i sprovode zajedničku kampanju kojom zahtevaju pravdu i podršku za žene koje su preživele silovanje.
Važeće zakonodavstvo, praksa i procedura u slučajevima silovanja
Krivičnim zakonikom RS propisano je da će se krivičnim delom silovanja smatrati ono delo koje je učinjeno uz primenu sile ili pretnje silom, što implicira da bi žena trebalo da pruža fizički otpor. Takođe, pravosudna praksa i pravna teorija stoje na stanovištu da će se krivičnim delom silovanja smatrati samo ona dela u kojima je došlo do penetracije muškim polnim organom, čak i kada su u pitanju deca. Svi drugi vidovi penetracije, rukom ili stranim predmetom, ili prisiljavanje na oralni seksualni odnos, ne smatraju se silovanjem niti prisilom na seksualni čin, već nedozvoljenim polnim radnjama.
Kazna za osnovni oblik krivičnog dela nedozvoljene polne radnje (stav 1 član 182 KZ) je novčana ili kazna zatvora do 3 godine, čak i u slučajevima kada su žrtve deca.
U Srbiji ne postoje tzv. Krizni centri za žrtve silovanja (Rape Crises Center), specijalizovane, besplatne službe podrške za žrtve, u kojima su na jednom mestu objedinjeni medicinska, psihološka i pravna pomoć i podrška.
Koje promene će doneti Konvencija Saveta Evrope o suzbijanju i borbi protiv nasilja prema ženama i u porodici u oblasti zaštite žena od seksualnog nasilja?
Konvencija Saveta Evrope o suzbijanju i borbi protiv nasilja prema ženama i u porodici zahteva od država da: - Usklade zakonodavstvo kako bi se osiguralo da osnovni oblici krivičnih dela iz grupe dela koja se odnose na seksualno nasilje (krivična dela protiv polne slobode, KZ/RS), uzimajući u obzir i silovanje, uključe nedostatak pristanka žrtve kao uslov inkriminacije (član 36) - U slučaju silovanja učinjenog od strane supružnika/partnera osiguraju da ne postoji izuzetak (ne uzimaju kao olakšavajuću okolnost brak/emotivnu vezu), tako da ovo krivično delo bude tretirano kao delo iste težine kao silovanje od strane bilo koje druge osobe (Član 36) - Prikupi specifične relevantne statističke podatke na godišnjem nivou o rasprostranjenosti seksualnog nasilja i silovanja (Član 11) - Obezbedi specijalizovane usluge za podršku ženama koje su preživele seksualno nasilje, uključujući silovanje (Odeljak IV, Član 25) - Uloži sredstva u prevenciju seksualnog nasilja kroz kampanje usmerene na podizanje svesti javnosti, edukaciju, medije i uključivanje privatnog sektora (Odeljak III) - Promoviše pristup pravdi za žene koje su preživele nasilje.
Silovanje predstavlja jednu od najrazornijih formi rodno zasnovanog nasilja, a ipak je prečesto tabuizirano i o njemu se ćuti. Evropska istraživanja pokazuju da se samo 2 do 10 odsto svih slučaja silovanja prijavljuju policiji. Velika većina seksualnih zločina protiv žena ostaje nevidljivo i stoga i nivo seksualnog nasilja biva potcenjen.
U Srbiji ne postoje reprezentativna istraživanja državnih institucija o seksualnom nasilju. Jedini dostupni podaci su podaci Republičkog zavoda za statistiku o broju prijavljenih, optuženih i osuđenih lica za ovo krivično delo i podaci istraživanja Autonomnog ženskog centra iz 2003. godine, koje je pokazalo da je samo 6% žena sa teritorije Beograda prijavilo je seksualno nasilje od strane partnera. U 2012. godini u Srbiji je za krivično delo silovanje prijavljeno 121 punoletno liceU 2012. godini u Srbiji je za krivično delo silovanje osuđeno 67 punoletnih lica
Statistike Svetske Banke navode da žene između 15 i 44 godine imaju veće šanse da budu silovane ili pretrpe nasilje u porodici nego da dobiju rak, malariju, budu u saobraćajnoj nesreći, ratu. (UN Generalni Sekretar, 2008: Kampanja za eliminaciju nasilja nad ženama)
Podaci za zemlje Evrope pokazuju sledeće:
U Češkoj, tokom jednog dana zvanično se zabeleži jedan do dva slučaja silovanja. U Danskoj, Savet za prevenciju nasilja vodi statistiku koja se zasniva na podacima Centara za žrtve silovanja i policije. Oni procenjuju da se svake godine u Danskoj dogodi 2000 slučajeva silovanja, od kojih se 500 slučajeva prijavi policiji, u 300 slučajeva biva podignuta optužnica i samo 150 slučajeva se okonča osuđujućom presudom.U Francuskoj, zvanično istraživanje iz 2005/2006.g. je pokalo da je 198000 žena između 18 i 59 godina bilo žrtva silovanja ili pokušaja silovanja.U Holandiji, istraživanje iz 2012.g. otkrilo je da je 15% žena u dobi između 25 i 70 godina i 8% žena između 15 i 24 godine bilo silovano najmanje jedamput tokom njihovog života.U Švedskoj, podaci za 2011.g. pokazuju da je bilo 6120 slučajeva silovanja žena i devojčica, od čega 3388 slučajeva je bilo izvršeno prema ženama starijim od 18 godina. U tom periodu krivični postupak je viđen protiv 1030 učinilaca i samo ih je osuđeno 151.U Irskoj, 21% učinilaca seksualnog nasilja prema ženama su bili njihovi partneri ili bivši partneri. 90% učinilaca su bile osobe koje su žrtve poznavale (podaci za 2011.g.)