Sjaj i beda umetnika: Kako je govorio Onore de Balzak

Živeo je na margini, ispijao i po četrdeset kafa dnevno jer često nije imao za hranu. Večito u dugovima, pisao je da bi se izvukao iz bede. Pisao je o svetu oko sebe. Težio je da na što realniji i slikovitiji način opiše ljudsko društvo.

Svi njegovi romani međusobno su povezani u "Ljudsku komediju". Slikao je karaktere u najogoljenijem smislu, ljudsku psihu, ali i društvena događanja. Iz želje za novcem i slavom pisao je ono što je smatrao popularnim i čime bi mogao da privuče širi krug čitalaca. Često je pisao i po 16 sati dnevno ne bi li što pre objavio svoje delo. 

Ovako je govorio čovek koji je razumeo ljude bolje nego oni sebe sami:

• Ružnoća ima tu prednost nad lepotom jer lepota prolazi, a ružnoća ostaje. 

• Tvrdičenje počinje onde gde prestaje sirotinja.

• Zakoni su paučina kroz koju prolaze velike muve, a hvataju male. 

• Zapamtite: od svih rana, neizlečive su samo one koje zadaje jezik, pogled, podsmeh i prezrenje.

• Običnome puku dubina je neshvatljiva. Odatle možda proizlazi divljenje naroda prema svemu onome što ne razume. 

• Nezahvalni smo možda samo zato što nismo u mogućnosti da se odužimo.

• Ljubav radije umre nego da životari.

• Ljubav je kao rat. Započinješ kad želiš, a prekidaš kada iznemogneš.

• Ko traži odlikovanje nije ga zaslužio, a ko je zaslužio njemu nije potrebno.

• Kada bismo znali strahotu i težinu laži, progonili bismo je ognjem pre nego druge zločine. 

• Lopov počinje time što predstavlja da laž naliči na istinu, a završava time što istina naliči na laž.

• Ljudi jednako preuveličavaju i sreću i nesreću: nikada nismo tako srećni ni tako nesrećni kao što to pričamo. 

• U životu su najgore one parnice koje vodimo sami sa sobom.