ŠOK U HRVATSKOJ: Rektor Zagrebačkog univerziteta želi da vrati ćirilicu u škole!
Ideja koju je rektor Univerziteta u Zagrebu Damir Boras podelio s Jutarnjim listom, a po kojoj bi u osnovne škole trebalo vratiti učenje ćirilice, nestale iz programa početkom devedesetih, za mnoge je iznenađujuća
Ipak, o njoj se na Univerzitetu, a primarno na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, već duže vreme raspravlja u kontekstu problema nastalih s postavljanjem ćiriličnih ploča u Vukovaru
Dva razloga ‘za’
- Mislim da bi učenje ćirilice trebalo vratiti u škole, kao što bi trebalo glagoljicu ponuditi kao izborni predmet. To su starohrvatska pisma i bilo bi lepo nanovo ih videti u nastavi - kaže zagrebački rektor, uveren da će u stručnoj javnosti mnogi misliti isto.
Davor Dukić, redovni profesor Odseka za kroatistiku - Katedre za stariju hrvatsku književnost, navodi dva razloga zbog kojih bi bilo dobro učiti ćirilicu.
- Na ćirilici imamo niz starih tekstova, a poznavanje toga pisma pomaže učenju ruskog jezika. Drugi je razlog to što se u nama susednim zemljama koriste i ćirilica i latinica, a savladavanjem osnova ćirilice u osnovnoj školi naši bi učenici dobili mogućnost čitanja stručne literature na ćirilici - kaže Dukić.
Slaže se s tezom da danas, da je ćirilica ostala u hrvatskom obrazovnom sastavu, ne bismo u toj meri imali teškoća s uvođenjem ćiriličnih ploča u Vukovaru.- Kada nešto bolje poznajete, manje od toga zazirete - kaže Davor Dukić.
Hrvatska ćirilica
Bivši dekan Filozofskog fakulteta (s početka devedesetih), akademik Josip Bratulić, stav o ćirilici u školama opravdava na sledeći način:
- Nijedno znanje čoveka ne opterećuje da bi ga osiromašilo. U mozgu prostora ima, a znati pisma je vrlo dobro - onaj tko ne zna pisma, ne zna ni jezike.
Svestan da u dnevnopolitičkom kontekstu ovo pitanje može biti dočekano na nož, on nudi rešenje.
- Problem je što ćirilici treba skinuti političku auru. Kako? Vrlo jednostavno - nazovimo je hrvatskom ćirilicom - predlaže akademik Bratulić.
I danas je zgodno znati
- Ja znam da pišem i čitam ćirilicu jer sam predavala u školi kada su se zadaci pisali i latinicom i ćirilicom. Znanje ćirilice čak me spaslo jedne ratne godine - kaže Ljilja Vokić, bivša ministarka prosvete i profesorka hrvatskog jezika.
Prema njenom mišljenju, ćirilicu je i danas zgodno znati, ali nije je dobro nametati. Zato bi bivša ministarka otvorila učenicima mogućnost izbora njenog učenja. Ljilja Vokić pritom podseća da ćirilica nije obiležje jednoga naroda da bi se zbog nje stvarala averzija.- To nije srpsko pismo, samo su je Srbi zadržali, a Hrvati su se priklonili Zapadu i prihvatili latinicu. Kad bi se u školama otvorila mogućnost njenog učenja, verujem da bi bilo onih koji bi se odazvali - procenjuje Vokićeva.
Bolje bi bilo da uvedemo još jezika
- Ne znam što je rektor Boras želio postići ovim predlogom, ali činjenica je da jedino u čemu se svi slažemo jeste da nam je gradivo preopterećeno i nije u skladu s vremenom u kojem živimo. Ako ostavimo sa strane ćirilicu kao svojevrsno političko pitanje u Hrvatskoj, i uz uvažavanje da je i znanje tog pisma deo pismenosti, svejedno mislim da bi za buduće generacije bilo korisnije uvesti nešto novo, poput učenja informatike ili još jednog stranog jezika - komentariše Radovan Fuks, bivši ministar nauke, dodajući da u Americi deca nemaju obavezan latinski, pa svejedno imaju izvrsne lekare i pravnike.