Skip to main content
Cerska bitka

Srpski kod: Cerska bitka u poeziji

Foto: Youtube Printscreen
U zapadnom delu Srbije izdiže se planina Cer, koja opominje na neposlušne drznike koji su se usudili da “poganom nogom“ stupe na srpsko tlo.

Bitka na Ceru ili Cerska bitka bio je jedan od prvih bojeva Prvog svetskog rata u kome su srpske snage, pod vođstvom generala Stepe Stepanovića, odnele pobedu nad austrougarskim snagama, pod vođstvom generala Oskara Poćoreka. Pobeda u Cerskoj bici ne samo da je bila jedna od najslavnijih pobeda srpske vojske, već je to bila i prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu, koja je znatno podigla moral pripadnica sila Antante. Strašan boj koji se odigrao na Ceru obeležio je i našu poeziju.

Motiv majke koja tuguje nad svojim sinovima karakterističan za epsku pesmu "Smrt majke Jugovića", oživeo je i u pesmama o Prvom svetskom ratu. Pesma "Tužbalica za poginulim jedincem", koju dajemo u celini, samim naslovom ukazuje na bol i tugu. Pesma je prikazana kroz ispovest, odnosno kroz reči majke upućene poginulom sinu. Ona kazuje sve što je boli, a prisustvo poginulog oseća se u njenom obraćanju, jer majka govori njemu, poginulom ratniku kao da je tik pored nje, živ.

TUŽBALICA MAJKE ZA POGINULIM JEDINCEM

Kad u gori tebe nađoh,
kad ti nađoh novu kuću,
ja kukala krših ruke,
pa oturih studen kamen,
pa razgrnuh crnu zemlju,
pa podvukoh prazne ruke
pod ledenu glavu tvoju,
izvadih je ispod zemlje!
Pa ja sina ispravila,
pa mu tražim grdne rane!
Dok podigoh zlu košulju
sve obojih krvlju ruke!
Sinule mi na te munje
desnu ruku salomile,
živo srce dohvatile,
živo srce raznijele,
živo srce iskočilo!

Ja ti zavih desnu ruku,
ja u prsi srce vratih,
ne bi l' srce zakucalo,
ne bi l' junak oživio,
ne bi l' s majkom govorio!
Hoće kamen i strijelu!
Zlo ti jutro majci tvojoj!
Zlo ti jutro kući tvojoj!
Što iskopa kuću svoju
Rade sine očnji vide.

NOĆ POSLE BITKE NA CERU

Blistaju od zvezda plavetna nebesa,
Noć zavila zemlju u crnu kadivu;
Nečujno sa grana bistru rosu stresa
Mlad voćnjak pod Cerom. Na rudinu sivu.

Preplašeno sleće jato golubova
Na noćište. Šume tiho pored puta
Redovi beskrajni tankih jablanova,
I mirišu slatko grozd i breskva žuta.

Muklo idu stada kroz mračne proplanke,
Ne pevaju popci iz niskih strnjika;
I Cer ne ču noćas pesmu frule tanke
Ni zvuk medenice s ovna predvodnika.

K'o da lebdi zrakom u gluhoj tišini
Te jesenjske noći jedna tajna strava, —
Dok pod vedrim nebom, vrhu na planini,
Umorena bojem mlada vojska spava.

I čini se k'o da iz kamenih grudi
Priča povest staru mračnog Cera stenje,
Il' kao da guslar nevidljivi gudi:
... Bilo jednom jedno divno pokolenje...

(Milutin Jovanović)

Druga pesma "Noć posle bitke na Ceru" predstavlja atmosferu nakon bitke. Ceo ton pecme je skladan i ukazuje na pustu atmosferu noći nakon bitke. Priroda i sve u njoj i dalje diše i živi, bez obzira na žrtve koje su pale na istom tom tlu. Pesma ukazuje na protok vremena koji se dešava u prirodi izvan svađa među ljudima, a upravo to kretanje prirode ukazuje na dešavanja pre smiraja. Kretanje , kao što se kaže u samoj pesmi, priča priču koja se dogodila na Ceru.

Atmosferu među saborcima, Egon Ervin Kiš, poznati novinar i literata, koji se tu nalazio kao pripadnik Austro-Ugarskih trupa, opisao je na sledeći način, negde krajem avgusta te 1914. godine, u svom dnevniku: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici..."

+ Pošalji komentar 1 Pogledaj sve komentare
maja's picture

maja

Divne pesme!

2 | 1

SD info

SD kosovo

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
24 Beograd