Šta je Hitlera usrećilo više od bilo kog trijumfa?

U ranim jutarnjim satima 23. juna uz pratnju bliskog saradnika Alberta Špera, prvim arhitektom Trećeg rajha, Hitler je došao u posetu Parizu. Samo dan ranije nakon uspešne nemačke invazije, Francuska je potpisala primirje sa Nemačkom. Hitlerova turneja uključila je posetu Trijumfalnoj kapiji i Ajfelovom tornju, prilikom koje je uslikana fotografija koja je u to vreme bila jedna od ikona fašističke Nemačke.

Iako, je proveo samo tri sata u Parizu Hitler je obišao i Napoleonov grob:

“To je najveći i najbolji trenutak u mom životu“, rekao je Hitler nakon napuštanja Pariza.

U čast francuskog cara Hitler je naredio da se ostaci njegovog sina premeste iz Beča u Pariz, da bi se sahranile uz oca. Takođe, prilikom te posete, naredio je i uništenje dva spomenika koja su sećala na Prvi svetski rat. Jedan od njih je bio spomenik  francuskog ratnog heroja, generala Čarlsa Manžena, a drugi britanske sestre koju su streljali Nemci, Edit Kavel.

Mesecima nakon ove posete Hitler je razmišljao o Parizu. Bio je opsednut njegovom lepotom. Tu se javila želja za uništenjem “Grada svetlosti“. Jednom je zapitao arhitektu Špera: “Zar nije Pariz predivan?“ i sam dao odgovor na ovo pitanje: “Berlin mora biti mnogo lepši. Kada završimo sa izgradnjom Berlina, bacićemo senku na Pariz“.

Evo šta je aritekta Albert  Šper zapisao u svojim memoarima o ovoj Hitlerovoj poseti Parizu:

“Nakon početka primirja sleteli smo na aerodrom Le Boržet. Bilo je rano ujutru, oko pet i trideset. Sačekao nas je automobil. Hitler je kao i obično sedeo na prednjem sedištu, pored šofera...Vozili smo se kroz predgrađe do zgrade Opere, Čarlsa Žanera... To je bila prva stvar koju je Hitler želeo da vidi.

Nakon poslednjeg pogleda na Pariz brzo smo se vratili na aerodrom. Razgledanje je bilo gotovo u devet sati ujutru.

’San mog života je bio da vidim Pariz. Ne mogu da objasnim koliko sam srećan što sam danas ispunio taj san’.

Nakon ovih njgovih reči osetio sam sažaljenje za njega: Jedna, jednina poseta, samo tri sata u Parizu, usrećila su ga više od bilo kog trijumfa“.