ŠTA NAM SE DEŠAVA SA DECOM? Evo kako da sprečite nestanak i tragediju NA VREME!
Nestanak Jovane iz Novog Sada, a onda i Nikole iz Zemuna, Anje i Nives iz Tivta, Kristijana iz Užica, osim što nas duboko potresa, tera nas da se zapitamo - Šta nam se to dešava sa decom?
Ono što nas posebno panično plaši jeste što se većina ovih slučajeva završi tragično - budu pronađena samo njihova tela.
Otmica nije najčešća, već bežanje od kuće
Prema poslednjim istraživanjima, u Srbiji se godišnje prijavi preko 700 nestanaka dece. Najčešći razlog nestanka jeste bežanje deteta od kuće, na drugom mestu je roditeljska otmica i tek na trećem otmica od trećeg lica.
- To su najčešće tinejžerske godine, najčešći razlog su nesuglasice sa roditeljima, loše ocene u školi, neki tinejdžerski problemi. Može se reći da roditelji imaju veliki uticaj. Što se otmica tiče, sada uopšte nisu interesantne trgovcima. Postoje drugi načini vrbovanja, to se dešava putem poslovnih ponuda, lepo upakovanih - objašnjavaju iz AMBER-a.
- To je klasika sa decom. Deca beže od kuće, to je stvar koju smo svii mali ili prošli. Treba im skrenuti pažnju da ako im padne na pamet da odu od kuće da ipak nekom ostave poruku, da bi moglo da se razlikuje da li je bežanje ili otmica. Nije nenormalno da deca imaju potrebu da odu kod kuće, ali treba ipak nekog da obaveste - kaže Janković.
Slučaj malog Ognjena za koijm je tragala cela Podgorica, takođe, se završio kobno. Još jedna dečja nesreća, koja je Srbiju i te kako potresla, bila je ubistvo male Tijane Jurić koje je, takođe, usledilo nakon njenog nestanka.
- Tijana je, siguran sam, krila telefon od čoveka koji je oteo znajući da joj je to šansa za život. Ko ima pravo da sudi o tome da li je jedno dete otišlo iz zabave, dečjeg nestašluka ili je u stvari u životnoj opasnosti? Nijedan državni službenik nema pravo o tome da sudi. Čim nije u kući dete je u potencijalnoj opasnosti i da se tako razmišljalo kada je Tijana bila u toj poziciji, ona bi danas bila živa - priča Igor Jurić, otac stradale Tijane.
Reagujte na vreme!
I pored usvojenog Tijaninog zakona, koji je već pokazao svoju efikasnost, potrebno je delati pre nestanka i ne dozvoliti da se uopšte pojavi rizik da za spas bude kasno.
- Neophodno je stvoriti odnos roditelja sa detetom, pogotovo sa tinejdžerima, kontrola Fejsbuk stranica, interneta, društvenih mreža... Sve dok ne dođe do faze zrelosti i odrastanja, a malu decu držati pod budnim okom roditelja - ističu iz organizacije AMBER Alert Evrope koja za cilj ima uvođenje sistema alarmiranja javnosti u specifičnim situacijama nestanka dece.
Nekadašnja pravila danas ne važe
Da možemo da utičemo na prevenciju ovakvih situacija potvrđuje i psiholog Aleksandra Janković.
- To podrazumeva da roditelji deci moraju da daju sasvim drugačije instrukcije od onih koje su ranije bile prisutne. Ono što je ranije bilo moguće - da dete samo izađe sa ključem oko vrata, očigledno da više ne funkcioniše. Mora se biti prilično oprezan. Deca moraju dobiti informaciju, ne u smislu da ih prepadnu, ali da roditelji znaju gde im se dete nalazi, da u slučaju bilo kakve potrebe mogu nekom da se obrate, da nazovu. Zaista treba povećati mere opreza jer postaje jasno da kod takvih stvari zaista nema šale - naglašava Janković.
PRONAĐENE SESTRE: Evo šta se desilo sa Anjom (18) i Nives (13)
Šta kada do nestanka deteta dođe?
- Obavezno treba prvo javiti policijskoj upravi kada se proveri da dete nije kod nekog druga ili prijatelja. Neke specifične karakteristike deteta, šta je tog dana obuklo, gde je moglo da bude, gde je poslednji put viđeno.
Istraživanje pokazuje da su baš ti sati nakon nestanka od krucijalnog značaja za uspešno pronalaženje deteta jer se očevici još uvek sećaju ako su ih videli, tragovi su još uvek sveži i mnogo će pre olakšati policiji posao ukoliko se pre prijavi - navode iz organizacije.
Deca ne znaju šta im se može dogoditi
I sam način na koji se detetu skreće pažnja je takođe bitan, jer mu treba staviti do znanja da to nije u cilju kontrole, ali ni ne treba od njih praviti male "paranoike", ističe ona.
- Treba ispričati slučajeve u kojima se dogodilo ovo ili ono, gde je krajnji ishod bio prilično poražavajući. Deca zaista nemaju razvijenu svest o tome da može da se dogodi nešto tog tipa, nego su prosto opuštena. Uvek misle: događa se drugima. Okolnosti pokazuju da su žrtve često dobra deca, koja su čak naivna i nemaju tu vrstu odnosa prema svetu. Treba im dati do znanja da ne napuštaju grupu u kasnim večernjim satima, da se ne junače da sami idu da istražuju, jer to može da bude prilično opasno, da postoji mogućnost da se nekom jave - objašnjava Janković.
CEO GRAD GA TRAŽIO! Dečak (13) iz Užica otišao po đačku knjižicu, pa nije smeo da se vrati kući!
Neke situacije ipak se ne mogu sprečiti koliko god bili oprezni. Međutim, bar na ono na šta se može uticati treba delovati na vreme.