Ove tri srpske kompanije može da spasi Putinova poseta
Dolazak Vladimira Putina u Beograd, pored političko-diplomatske težine, mogao bi da ima i konkretne i ogromne koristi u ekonomiji. Misli se pre svega na rusko preuzimanje Petrohemije, Azotare Pančevo i Metanolsko-sirćetnog kompleksa.
Mesecima se Rusi pominju kao strateški partneri ovih preduzeća. Recept iz prošlosti je oproban – Gasprom je sa NIS-a obrisao etiketu gubitaša i svrstao ga u 10 najboljih preduzeća u Jugoistočnoj Evropi.
Ono o čemu se danima govori može da dobije pečat posetom Vladimira Putina.
Petrohemija - ''dve muve jednim udarcem''
Moguć je, pre svega, aranžman po kom bi Srbija svoj nagomilani dug prema Gaspromu mogla da namiri ustupanjem dela vlasništva u Petrohemiji. Kako je sve u pregovorima, logično je da bi Putinova poseta mogla da ''zapečati'' dogovor.
Ruska agencija Tas objavila je nedavno da Srbija ima dug prema Gaspromu od 180 miliona dolara. Vlasništvo Srbije u Petrohemiji je, direktno 54,9 odsto, a preko Fonda za razvoj i dodatnih 13,6 procenata.
Ovo su cifre koje su i igri, ali za sada je nepoznato koliki procenat vlasništva bi država ustupila, kao i da li bi time bio pokriven ceo dug.
Ipak, najvažnije je da bi ovo značilo prekid višedecenijskog beznađa ove kompanije, koja je posle Srbijagasa najveći gubitaš.
Još od bombardovanja 1999. godine ovo preduzeće radi sa 40 odsto manje kapaciteta i samo gomila gubitke.
Gasprom preko NIS-a već ima udeo u vlasništvu, a da bi bio prirodni partner priznaju i u rukovodstvu ove firme, gde navode da je Gasprom vlasnik Rafinerije u Pančevu koja generiše 70 odsto troškova Petrohemije.
Azotara i MSK- strateški partneri kao spas?
Azotara je najveća srpska fabrika domaćeg đubriva i jedina u Srbiji u kojoj se proizvodi amonijak. Pa i pored toga, strateški partner je jedini spas za ovo preduzeće. Njen kapital godinama se umanjivao a gubici gomilali.
To je ove godine nekoliko puta potvrdio Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, preduzeća koje je vlasnik Azotare od 2009. godine i neuspele privatizacije sa litvanskim firmama.
Pominje se ruski investitor kao mogući partner, mada nije precizirano da se radi o Gaspromu. Do kraja godine mogla da zabeleži gubitak od 25 miliona dolara ako ne bude nađen strateški partner.
Metanolsko-sirćetni kompleks je takođe u vlasništvu Srbijagasa, i kao kod Azotare, strateški partner je izlaz za ovo preduzeće koje proizvodi metanol i sirćetnu kiselinu. Zbog nedostatka gasa, u prošlosti je prekidana proizvodnja ovog kompleksa, čiji proizvodi idu daleko u svet. Preko 98% proizvedene sirćetne kiseline plasman nalaze u izvozu.
Ovo preduzeće je na listi 502 preduzeća Agencije za privatizaciju, za koja su do 15. septembra stizala pisma zainteresovanosti, a kao i kod Azotare, pominjan je ruski partner, koji bi ulaganjem omogućio nesmetanu proizvodnju u ovom kompleksu.
Ovo preduzeće zapošljava preko 500 ljudi čija bi budućnost pronalaženjem strateškog partnera mogla biti osiguranija.
Tokom razgovora Putina sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, planirano je da se razmotre pre svega pitanja iz trgovinsko-ekonomske oblasti, pa su velike šanse da se i sudbine ovih preduzeća odrede u četvrtak, kada Putin stiže u Beograd.
Pogledajte i:
Ovako će izgledati Putinova poseta Srbiji