STARA LJUBAV ILI STARA NUŽDA: Zašto Egipat hrli Rusiji u zagrljaj

U politici se dve stvari nikada ne smeju ispustiti iz vida. Jedna je čisti interes, bio on ekonomski, politički, ideološki ili neki četvrti. Drugi je istorija; ma koliko bila ocenjivana sporednom, povest olakšava obnovu starih zaveta i agitaciju za nove motive.

DEKOLONIZACIJA EGIPTA: Varka koju narod Nila nije progutao

Na papiru samostalan od 1922. godine, Egipat je čekao još tri desetleća da to zaista postane. U ciničnoj podeli sveta prema svojoj pohlepi, Britanci su ovu državu smatrali svojim komadom tla, čije su držanje pravdali potrebom da obezbeđuju Suecki kanal, prokop koji je najviše dobra donosio onima koji su hiljadama kilometara daleko - razvijenom Zapadu, a ne onima na čijem je tlu bio - nerazvijenom Egiptu i susednom arapskom svetu.

Decenije korupcije koja je iznutra izjedala društvo, siromaštva, zaostalosti i britanskog "vedrenja i oblačenja" izazvale su revolt oficira koji su, paradoksa li, baš na Zapadu i stekli obrazovanje. Shvativši razmere zaostatka, oni su pokrenuli Julsku revoluciju, svrgnuli kralja Faruka i započeli proces modernizacije. Posle dve godine, na čelo države došao je Gamal Abdel Naser.

Engleska i Francuska, kao zemlje koje su i dalje držale u kolonijalnoj zavisnosti "pola sveta", a u ovom slučaju egipatsko susedstvo, nisu sedele skrštenih ruku. Britanci su shvatili kuda jedino Egipat može da ode - u savez sa Sovjetima. Zato su 1955. sklopile pakt sa Irakom, Iranom, Turskom i Izraelom o odbrani regiona od sovjetske pretnje. 

U pokušaju da ga podmite, ali i ponize, a time i diskredituju, Britanija i SAD su Naseru ponudile kredit od 200 miliona dolara za podizanje Asuanske brane, kojom bi se zemlja rešila poplava, dobila izvor električne energije i bolje rukovođenje zaostalom poljoprivredom. Naser je kredit prihvatio, ali su ga "u poslednji čas" kreditori otkazali, što je trebalo da bude kazna ali i potvrda da je Naser nesposoban.

Naser je, nemajući drugog puta, mogao da se okrene samo prema SSSR i njegovim satelitima. Sklopljeni su ugovori o nabavci sovjetskog i čehoslovačkog oružja u zamenu za pamuk, priznata je Maova Kina. Britanci su namorani da potpišu sporazum o povlačenju svojih snaga iz Egipta, sem sa Sueckog kanala, do 1956.

SUECKA KRIZA I SVET NA IVICI RATA

Kulminacija je usledila 1956. Naser, besan na Zapad, a već uhodan u trgovini sa Sovjetima objavljuje nacionalizaciju kanala, računajući da će godišnje prihode od prolaska brodova (100 miliona dolara) usmeriti u gradnju preko potrebne brane na Nilu. Rasporedio je vojsku uz kanal, a iz Londona je stigla optužba da je Naser isti Hitler i da je zaposedanje kanala ravno ulasku nacista u Rajnsku oblast.

Britanija, Francuska i Izrael su sklopili dogovor u Sevru da Izrael napadne Egipat i zauzme ceo Sinaj, a da onda dve evropske sile zauzmu kanal "kako bi razvadili zaraćene strane". 

Problem je bio taj što su Sovjeti stali uz Nasera i poslali mu oružje. S početkom napada, Naser je zaprečio prolaz kanalom, a ekstrovertni Hruščov zapretio bacenjem atomske bombe na Izrael, Veliku Britaniju i Francusku. Britanija je u Savetu bezbednosti vetom blokirala rezoluciju kojim se pozivalo na mir i pokazala o čemu se zapravo radi.

Pretnja iz Moskve je urodila plodom. Zavađene su razdvajala snage UN, Izrael je morao da se povuče, a saveznici sa obe strane Lamanša ostali praznih šaka.

SARADNJA SA MOSKVOM: Kulminacija

U sledećim godinama Egipat je postao najveći saveznik SSSR u regionu. Desetine milijardi dolara pokuljale su iz Moskve u egipatsku vojsku, medicinu, građevinarstvo, saobraćaj.

Stigle su hiljade instruktora, savetnika, osoblja i drugih stručnjaka koji su modernizovali Egipat i učinili ga vodećom zemljom Arapskog sveta, barem njenog afričkog dela.

Kao najveći simbol te komunikacije, izgrađena je Asuanska brana 1970. godine, dva meseca pre Naserove smrti.

Nakon što je novi vođa Egipta postao Anvar el Sadat, odnosi sa SSSR su zahladneli jer je Sadat pošao putem pomirenja sa Izraelom, a glavni posrednik su bile Sjedinjene Države. Štaviše, Mubarak je bio jedan od najvećih saveznika SAD u regionu. Ipak, odnosi sa Moskvom nikada nisu potpuno zamrli.

SARADNJA SA MOSKVOM: Priča druga

Kada se pogleda kakava je orijentacija režima koji su došli na vlast u zemljama koje je protreslo Arapsko proleće, vidi se da je sve išlo na ruku SAD. U Egiptu je obaranje u korupciju ogrezlog režima Hosnija Mubaraka iznedrilo vladu Muslimanske braće, pokreta koji je pošao putem verske radikalizacije društva. Nasilje nad hrišćanskim koptima (inače pravim potomcima antičkih Egipćana) bilo je svakodnevnica. Društvo je tonulo u haos, ne baš sličan onom u Libiji, ali sa sličnim potencijalom.

Sve je prekinula vojska; general Abdel Fatah al-Sisi je stao na čelo onog dela javnosti koji je bio protiv radikalne Braće i uz pomoć policije je krenuo "u obračun sa terorizmom". Popularnost koju je stekao donela mu je pobedu na izborima 2014. godine. 

Od samog početka, Sisi se nalazi na meti kritika SAD i njihovih saveznika. Otkazane su zajedničke vojne vežbe, kao i dogovoreni aranžmani o prodaji oružja. Kao protivmeru, Sisi je više puta kritikovao Sjedinjene Države (na primer, povodom nemira u gradu Fergusonu). Čak je i državni sekretar Džon Keri morao da prođe kroz detektor metala, što je bio poseban akt poniženja za njega. 

Egipat se nalazi na teškoj muci. Al Sisi je prekinuo državne subvencije na energiju i osnovne životne namirnice, nafta je poskupela jer država nije mogla više da je drži jeftinom, što dugoročno znači nestabilnost u zemlji. Predsednik zemlje je najavio proširenje Sueckog kanala, što bi prihode od prolaska brodova povećalo 2,5 puta.

Poljoprivredi je potrebna modernizacija, privredi uopšte diverzifikacija (proizvodnja više artikala), a za sve to treba novac i politička podrška velike zemlje. SAD su se toga odrekle i okrenule leđa Egiptu, rekao je Al Sisi jednom prilikom. Ostaje Rusija. Pogotovo posle primera Sirije koju je upravo nepokolebljivost Moskve sačuvala libijske sudbine koju je prizivao Zapad.

Nije slučajno prva poseta egipatskog predsednika van Afrike bila ona Vladimiru Putinu.

(iskorišćeni delovi članka ТРОН ФАРАОНА ИЛИ ЗАШТО ЈЕ РУСИЈИ ПОТРЕБАН ЕГИПАТ na standard.rs)