STRAŽARI NA "ZIDU" EU: Može li Fronteks da zaustavi priliv migranata? (VIDEO-FOTO)

Jedna od mera je da će u nadgledanju graničnih prolaza pomagati i agencija Evropske unije Fronteks, koja će i davati podršku prilikom registrovanja izbeglica na graničnim prelazima na granici između Hrvatske i Srbije.

Fronteks će vršiti registraciju izbeglica u Grčkoj, a nadgledaće granične prelaze i registraciju na tačkama prelaza između Srbije i Hrvatske, dok će 400 policajaca biti raspoređeno u Sloveniji, u narednih nedelju dana.

Iako im se to često pripisuje, Fronteks nije granična policija EU, sa osobljem u uniformama i sa zadatkom da bude policija na evropskim granicama.

Šta je Fronteks?

Reč je pre svega o graničnoj agenciji EU, osnovanoj 2004. godine, koja promoviše, koordinira i dalje razvija evropsko upravljanje granicama, u skladu sa statutom osnovnih prava EU. U suštini, osnovni posao ove Agencije je da pomaže graničnim organima iz različitih zemalja EU da rade zajedno u zaštiti spoljnih granica Unije od ilegalnih migracija, krijumčara ljudi i infiltracije terorista. 

Iako ostaje zadatak svake države članice ponaosob da kontroliše svoje granice, Agencija prati da li svi oni rade svoj posao pridržavajući se istih visokih standarda i efikasnosti.

Evolucija Fronteksa u novu "stražu EU"

Nove mere ne znače i stvaranje nove agencije, jer bi to samo dupliralo mehanizme koji već postoje u okviru Fronteksa koji i dan danas obavlja nadzor granica putem kopna, mora i vazduha, a takođe se služi i satelitskim praćenjem granica, kao i praćenjem brodova na moru.

Važna stavka u najavljenoj reorganizaciji Agencije predstavlja i povećanje budžeta za čak 54 odsto. Radi poređenja, na početku ove godine budžet Fronteksa je iznosio 114 miliona evra, sa još nekih 27 miliona evra u rezervi.

Fronteks je u obavezi da redovno objavljuje izveštaje (procene rizika) nakon analiziranja događaja koji se odnose na graničnu kontrolu, nepravilan granični prelaz i različite oblike prekograničnog kriminala. Njih redovne šalje članicama kako bi se one na najbolji način pozabavile identifikovanim pretnjama i rizicima, u cilju poboljšanja integrisanog upravljanja spoljnih granica. 

Pretpostavka je da će Fronteks od sada imati direktniju ulogu u bavljenju ovim pretnjama i rizicima, barem u onim situacijama koje su izvan moći pojedinačne države članice (poput današnje migracione krize).

Broj novih jedinica "straže" za sada je nepoznat. Ali, iako ovde ne govorimo o službi na nivou vojske, Evropa svakako ne može da uposli toliki broj graničara koliko ima migranata. Međutim, s novim mandatom i budžetom svakako će doći i do povećanja agenata na terenu, kako bi sve ključne tačke (žarišta) na spoljnim granicama Unije bile pokrivene.   

Zakonska evolucija Fronteksa u "stražu" takođe neće predstavljati preveliki izazov, s obzirom da se u okviru Fronteksa već nalaze "Specijalne evropske pogranične snage za brzo delovanje" (RABIT), koje se sastoje od naoružanih graničara i čiji je zadatak da patroliraju granicama između država članica. One su osnovane na ministarskom savetu 2007. godine kako bi pomogle u kontroli granica, pogotovo na južnim obalama Unije.

Može li "straža EU" da se izbori sa migrantima?

Evropa je svojom nespremnošću već izgubila svaku šansu da zaustavi ogroman priliv migranta. Zato na Fronteks ne treba gledati kao na rešenje koje će spasiti EU od migrantske krize, već je reč, pre svega, o nastojanju EU da "upravlja krizom", kako je i sam nedavno istakao predsednik Komisije Žan-Klod Junker, nakon više meseci nejedinstva Evrope po ovom pitanju. 

Služba će kao i ranije najveći deo posla obavljati u nadgledanju i registraciji migranata, borbi protiv krijumčara i proveravanju statusa tražilaca azila - puštajući one kojima je azil potreban, a vraćajući one koji su tu ilegalno ili ekonomski migranti iz zemalja koje su ocenjen kao bezbedne. 

Najvažnija resurs u toj borbi biće novi integrisani sistem otisaka prstiju, koji je najavio izvršni direktor Fronteksa, Fabris Legeri. On je nužan jer mnoge zemlje EU ne sprovode redovno ovu obaveznu proceduru za dobijanje azila zbog prevelikog broja migranta, što ozbiljno dovodi u pitanje mogućnost službe da prati te ljude, čime se podriva, između ostalog, i sporazum iz Dablina koji propisuje da osobe mogu da zatraže azil samo jednom na celoj teritoriji Unije.

U planu je i veća koordinacija sa evropskom policijom (EUROPOL) i Kancelarijom za Azil (EASO) kako bi se stvorile sigurne rute za prave tražioce azila, kao i za brzo vraćanje u zemlje porekla onih koji ti nisu. 

Prema planu iz septembra, Fronteks će "skenirati i ispitivati" izbeglice i migranate. Oni koji ostvaruju pravo na azil biće prosleđeni Kancelariji za azil, a ostali Europolu.

Cilj je da se koliko toliko uspostavi kontrola i pažlljiv odabir osoba kojima će biti dozvoljeno da se nastane na teritoriji EU.

Tamna strana evropske granične službe

Fronteks je do sada bio najaktivniji na Mediteranu odakle je, pre migracione krize sa Bliskog istoka, dolazilo najviše ljudi, naročito posle turbulentnog "Arapskog proleća" i rata u Libiji.

Zbog akcija na tom području, Fronteks se našao na udaru više nevladinih organizacija koje su "pomoć" ove Agencije migrantima na otvorenom moru okarakterisale kao "kršenje konvencije o izbeglicama iz 1951. godine".

"Pokret otpora protiv Fronteksa" ističe da je ta Agencija kreirana sa jasnim mandatom da zaštiti granice, a ne da spašava živote. A, u retkim situacijama, kada do spašavanja dođe, ističu da se Fronteks služi metodama odvraćanja migranata i pre nego što su u mogućnosti da ostvare svoja prava, u skladu sa Konvencijom.

Takođe, pokret naglašava da je upravo ova Agencija odgovorna za "militarizaciju migracionih puteva", što je samo prouzrokovalo više smrti među izbeglicama. Svaki put kada je neka ruta prema EU blokirana od strane novih tehnologija za nadzora ili policijom, to nije sprečavalo migrante da krenu na opasan put. Oni su jednostavno bili prisiljeni da biraju opasnije i duže rute, a to se često završavalo tragedijom.

"Uspesi Fronteksa u zaštiti spoljnih granica znače smrt za više hiljada ljudi", tvrde pripadnici ovog pokreta, koji su na tu temu snimili i kraći film.

Na kraju, treba istaći jednu prostu činjenicu, koja se nalazi u srži ovog pokreta, a koja nije bez osnova - jedini razlog zbog kojeg migranti pribegavaju ovako drastičnim merama je upravo evropski granični režim, koji Fronteks teži da zaštiti. 

Krijumčarenje bi otišlo u istoriju kada bi migranti mogli do Evrope doći legalno. Ali, u tome ih sprečava vizni režim koji Evropa strogo sprovodi već nešto više od 20 godina.