STRUJA ZALEDILA INFLACIJU: Nikad manje poskupljenja u Srbiji
Na istorijski nizak nivo inflacije u Srbiji je, pored pada cena hrane, uticalo i odlaganje povećanja cena koje su pod kontrolom države (struja, komunalne usluge), a koje su sada značajno ispod tržišnih.
Inflacija u Srbiji u 2014. godini, od 1,7 odsto, dostigla je nanjiži nivo od kada je 2007. godine formalno uveden indeks potrošačkih cena kao mera inflacije, podseća se u analizi finansijskih stručnjaka iz Rajfajzena. Nakon nulte inflacije u novembru, u decembru 2014. zabeležena je deflacija od 0,4 odsto na mesečnom nivou, čemu je doprineo pad cena hrane u tom mesecu od 0,4 procenta, pri čemu su cene mesa pale 1,2 a alkoholnih pića i duvana za 2,7 odsto.
Na pad indeksa potrošačkih cena van zacrtanog cilja za 2014. godinu (4,0 odsto plus-minus 1,5 odsto) uticale su niže cene uvozne robe, niske cene energenata i slaba inflacija u evrozoni zajedno sa prošlogodišnjim usporavanjem privredne aktivnosti u Srbiji od minus 2,0 odsto na godišnjem nivou, ocenjuju u Rajfajzen banci.
Sledeće godine druga priča
Posle novembarske odluke o smanjenju plata u javnom sektoru i rezanju penzija, Vlada u Beogradu je odlučila da još jednom odloži planirano povećanje regulisanih cena kako bi izbegla dalji pad kupovne moći građana.
Iz Rajfajzena poručuju da ovakva odluka ne može biti zauvek odlagana, zbog čega je ta banka povisila svoju prognozu indeksa potrošačkih cena za 2015. godinu na 4,0 odsto na godišnjem nivou, u očekivanju da će srpska vlada uskoro podići cenu struje u okviru finansijske i poslovne konsolidacije Elektroprivrede Srbije.
U Rajfazenu smatraju da će, uprkos niskoj inflaciji, Narodna banka Srbije (NBS) na narednom zasedanju 15. januara verovatno zadržati nepromenjenu referentnu kamatnu stopu od 8,0 odsto, usled povišenih fiskalnih i geopolitičkih rizika koji igraju veliku ulogu u slabljenju kursa dinara prema evru.
"Snižavanje REPO stope neće podupreti privredni rast, pošto u banko-centricnom finansijskom sistemu kakav je srpski, glavna prepreka rastu kredita je visok nivo nenaplativih kredita, koji su u u drugom tromesečju 2014. godine činili 23 odsto kreditnog portfolija banaka", navode Rajfajzenovi finansijski stručnjaci.
Takođe su mišljenja da će, uprkos niskoj inflaciji, kamatne stope na dinarske državne hartije od vrednosti rasti zbog visokih fiskalnih rizika, a takav trend će, kako procenjuju, opstati sve do potpisivanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Pogledajte još:
KAJANJE: Premijer Bugarske se ponovo izjasnio za Južni tok
Vlada prihvatila ponudu Esmarka za Železaru
Mađarska opet snabdeva Ukrajinu gasom
Ovde su penzije od 100 evra do 2.000