Zašto je sve manje oglasa za prodaju stanova?
Prema zakonu, agencija za nekretnine ne sme da oglasi stan za koji nema ugovor o posredovanju sa vlasnikom stana, istakao je Slaviša Pešić, član Klastera nekretnina.
Primena Zakona o posredovanju u prometu nepokretnosti sprečila je da agencije bez dozvole reklamiraju tuđe stanove na prodaju , čime se ponuda stanova u Srbiji prepolovila.
Slaviša Pešić, član Klastera nekretnina, kaže da je sve manje nevažećih oglasa za prodaju stanova tj. prakse da se kupcima nude već prodati stanovi ili stanovi koji su već oglašeni kod drugih agencija za promet nekretnina.
"Prema zakonu, agencija za nekretnine ne sme da oglasi stan za koji nema ugovor o posredovanju sa vlasnikom stana. To je dovelo do toga da je broj stanova koji se prodaju drastično pao u ponudi, odnosno broj stanova je realan za razliku od ranije, kada je jedan stan nudilo 10 agencija za nekretnine. Sada konačno imamo realno stanje stvari na tržištu nekretnina", kaže Pešić za Kurir.
Katarina Lazarević, vlasnica jedne agencije, kaže da ilegalni trgovci nekretninama i dalje postoje, ali se slaže da je oglasa za prodaju stanova sve manje.
Primer prodaje stana
Objavi se oglas da se kupuje ili prodaje stan, zatim se plaća ugovor notaru koji proverava da li je sve legalno. Zatim, građanin da je punomoćje rođaku ili advokatu da ga zastupa, nakon čega advokat u ime klijenta sklapa ugovorsa agencijom za nekretnine. Nakon toga, građanin plaća advokatu dogovoreni novčani iznos.
Rizik je u tome što pojedini advokati sami bez agencija za nekretnine prodaju stanove, a u slučaju štete građanin može da tuži.
Agencija oglašava prodaju ili kupovinu stana. Građanin plaća agenciji dva odsto od zaključene vrednosti posla plus PDV. Nema opasnosti od prevare jer je zaštićen ugovorom. Notaru plaća overu ugovora, što iznosi dva odsto od zaključenog posla, plus PDV.
"Oglasi su svedeni na minimum jer oglašivači neće da objavljuju oglase ako nemaš potvrdu da si registrovana agencija. Međutim, zakon nije rešio problem nelegalne prodaje stanova. Oni koji su radili na crno pre donošenje zakona i dalje rade kako su navikli. Inspekcija mora da uđe i u nelegalne agencije i prekontroliše advokatske kancelarije jer se advokati bave oglašavanjem i prometom nekretnina, a nijedan tržišni inspektor im nikad nije ušao u kancelariju jer se plaše tužbi", kaže Lazarevićeva.
Tržište nekretnina je ipak živnulo kada je u pitanju poslovni prostor, dodaje Lazarevićeva.
"Trenutno je velika ponuda lokala, ali ima i veliki broj zainteresovanih kako za kupovinu lokala tako i za zakup. Očekuje se da će država da prodaje lokale koji su njenom vlasništvu, a kojima rukovodi „Poslovni prostor“, pa su cene po kvadratu pale", kaže Lazarevićeva.
Damir Borić, predsednik Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije, kaže da i dalje ima pojedinaca koji ne zakonito oglašavaju prodaju stanova, ali da je se broj smanjio za minimum 35 odsto.
On ističe da građani i dalje mogu da oglase i prodaju samo svoj stan.
"Ne možete čarobnim štapićem da iskoristite nešto što je u praksi postojalo 20 godina. Od 8. maja, kada je formiran registar, nekretnine može prodavati samo onaj ko je u taj registar upisan. Advokat ili neko drugi ko oglašava nepokretnost, a nije u registru posrednika, nezakonito se bavi tim poslom", kaže Borić.
Pročitajte i: