SVI SMO MI PANTELIJA: Evo zašto tako brzo STARIMO!

Iako su nam sve brojnije tehnološke inovacije i te kako ulepšale i poboljšale svakodnevni život, postoji i mnogo mračnija strana te priče. Tehnologije može negativno da utiče na naš organizam, pa čak i da postakne brže starenje. Evo i kako...

Manjak sna

Istraživanja pokazuju da korišćenje tableta, pametnog telefona ili laptopa u blizini kreveta može da poremeti prirodni raspored spavanja. Studija koju je prošle godine provela jedna bolnica pokazla je da svetlo iz tih uređaja smanjuje nivo melatonina, pa nam je teže da zaspimo i ostvarimo kvalitetan san. Sve to stvara podočnjake, utiče na stvaranje bora i na bled ten. Prema tome, gedžetima nije mesto u spavaćim sobama.

Bolovi u vratu

Poprilična galerija fotografija može se napraviti od snimaka raznih "krivih" ljudi koji koriste svoje omiljene gedžete. Tako dolazi do bolova u vratu... Dok pišem poruke i krivimo se piljeći u ekran, pritisak na vratu i kičmi raste, a to izaziva stres. Naučnici su tu pojavu nazvali tehnološki vrat ("Tech neck"), a tvrde da je ona posebno vidljiva kod mlađih žena. Zbog tog neprirodnog položaja nastaje pogrbljenost, pa autori studije savetuju da se ispravite prilikom gledanja u telefon ili tablet.

Oči

Ne znamo da li ste primetili, ali - dok kucate SMS, pregledate e-mail ili čitate baš ovaj tekst, vi ne trepćete dovoljno. To može dovesti do takozvanih suvih očiju, mutnog vida, pa čak i glavobolje. Ako se naprežete prilikom gledanja u ekran i čkiljite, to podstiče bore oko očiju. Ne ustručavajte se da povećate slova na gedžetima, a na svakih 20 minuta napravite pauzu i prošetajte se što dalje od računara.

Pamćenje

Zahvaljujući sve većoj memoriji u tehnološkim spravicama - naša je memorija sve manja. Zapravo, pravo je čudo što znamo kako se zovemo. Oslanjamo se na GPS, imenik u telefonu, razne aplikacije za podsećanje na obaveze - a sve se manje okrećemo sopstvenoj inteligenciji, kreativnosti i snalažljivosti. Najnovija istraživanja Univerziteta MekGil pokazuju da je kod ljudi koji se oslanjaju na "sopstvenu navigaciju" (snalađenje u prostoru bez tehnoloških pomagala) razvijeniji hipokampu (deo mozga koji obrađuje i čuva uspomene). Savet je da što manje koristimo gedžete, a što više sopstveni um.