light rain
13°C
26.04.2024.
Beograd
eur
117.1527
usd
109.2537
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

ZNAMO ZA NJENA PROROČANSTVA, ALI MALO O NJENOM ŽIVOTU! Ovako je Baba Vanga oslepela i dobila MOĆ!

14.03.2016. 20:51
Piše:
Srbija Danas
baba vanga
baba vanga / Izvor: Srbija Danas

Ona je najpoznatija proročica nove istorije, a ovako je izgledao njen život.

Baba Vanga, pravim imenom Vangelia Pandeva Dimitrova Gušterova, bila je jedna od najznačajnijih proročica nove istorije. Prvu popularnost neverovatno tačnim predviđanjima stekla je na prostoru bivše Jugoslavije i Sovjetskog saveza, a pogotovo u rodnoj Bugarskoj.

Kako je predvidela događaje do 3793. godine, uključujući i 3. svetski rat koji je trebao početi 2010., broj njenih poklonika i kritičara se ubrzo povećao širom sveta.

Detinjstvo i rana mladost

Vangina sestrična, Kasimira Stajanova, tvrdi da je proročica odrasla u siromašnoj porodici. Roditelji su joj bili seljaci, neutvrđene nacionalnosti. Majka joj je rano preminula, dok se otac kasnije priklonio „Unutrašnjoj makedonsko-odrinskoj revolucionarnoj organizaciji“.

Kada je imala 12. godina, Vanga je sa porodicom napustila rodnu Strumicu i započela život u Novom Selu. Godinu dana kasnije teško je povređena u oluji nakon koje joj je postupno počeo slabiti vid kojeg je do 16. rođendana u potpunosti izgubila.

Nesreća se ujedno povezuje sa početkom njenih proročanskih sposobnosti i vizija.

Do punoletstva je živela u sanatorijumu u blizini Beograda. U školi za slepe u Zemunu je učila kućne poslove da bi se potom vratila u Bugarsku i brinula o mlađoj braći i sestrama. Godine 1940. ostala je bez oca pa je porodica upala u teške finansijske probleme. Navodno je upravo u tom razdoblju otkrila da ima sposobnost komuniciranja sa svecima.

Baba Vanga
Baba Vanga / Izvor: Profimedia

U javnost je prvi put stupila početkom aprila 1941. Govorila je da je više puta posetio „ozaren jahač“ i otkrio kako će se „uskoro dogoditi strašne stvari“. I zaista… nemački Wehrmacht je 6. aprila krenuo prema Jugoslaviji.

Svedoci tvrde da je Vanga tih dana prošla kroz snažnu transformaciju te je komšije i rođake izveštavala o zdravlju njihovih najmilijih na ratnom polju.

Priča o neobičnim sposobnostima proročice ubrzo se proširila po celom selu, a zatim i Bugarskoj. Sve više ljudi je dolazilo da je pita za savet ili uslugu, a jedan od njih je bio i Dimiter Gušterov za kojeg se i udala.

Sa suprugom se 1942. preselila u Petrič u kojem je brzo stekla ugled te joj je dodeljen nadimak „petrička gledarica“. Među njenim klijentima bio je i bugarski kralj Boris III. čiju je prevremenu smrt predvidela.

POSLEDNJE VANGINO PROROČANSTVO: EU propada, a Rusija će postati "oreol nad planetom"

Komunistički režim krajem 40-ih nije bio blagonaklono raspoložen prema sposobnostima slepe proročice. Konstantno ju je nadzirala policija, a vlast je poduzimala sve kako bi suzbila njen rad. Vanga se tada našla u neugodnom položaju između političkih struktura i muža kao i običnih ljudi. Upala je u krizu, a proročanstva je počela objavljivati nekontrolisano na javnim mestima. Postala je najpopularnija osoba u regiji, a politički pritisak na nju je oslabio nakon suprugove smrti 1962.

Naučna istraživanja

Za Vangine vizije su se 60-ih godina počeli pojačano zanimati obrazovani ljudi iz cele Bugarske i šire. Dobila je posao na Institutu za sugestologiju na Bugarskoj akademiji nauka. Otvorena je posebna kancelarija u kojoj je primala klijente, a njena predviđanja su beležili naučnici.

Navodno je imala pravo u 80% slučajeva, pogotovo kada se radilo o utvrđivanju sudbina nestalih nakon rata.

Susret sa njom bio privilegija!

Dnevno je primala stotinjak klijenata, a zarada od svakog susreta išla je u državnu blagajnu. Lista čekanja je bila sve duža pa se u javnosti proširila priča kako za susret sa Vangom treba „dobra veza“.

Neograničen pristup su imali političari i poznate osobe, a pojavljivanje u javnosti sa Babom Vangom smatralo se pravom privilegijom.

Pred kraj života je dala da se sagradi crkva u gradiću Repite. Umrla je 11. avgusta 1996. u Sofiji, a pokopana je u „svojoj“ crkvi. U njenoj kući u Petriču se od 2008. nalazi Muzej Babe Vange.