TRAGIČNI TRENUTAK U IZBEGLIČKOJ KOLONI: "Metak mi je proleteo kraj glave, a otac je nepomično ležao na zemlji"
Akcija "Oluja" odnela je mnoge srpske žrtve, a jedna od potresnih sudbina bila je i Dragana Ljiljka, kao i njegovih roditelja.
Dragan Ljiljak (33), odrastao je u Kninu gde je i živeo sa svojim roditeljima sve dok nije počela akcija "Oluja".
Većina ljudi je krenula u Srbiju traktorima, neki i pešaka. Nosili su sve što su mogli poneti. Naš sagovornik kaže da su njegovi roditelji poneli garderobu i obuću, porodične fotografije koje su bile u kući, i para koliko su imali u tom trenutku.
"Nije moglo mnogo da se ponese, jer su nam kuće već bile opljačkane i opustošene. Sa naše su poskidali, čak i prozorske okvire, a u kući je ostalo samo ono što nikom nije moglo da posluži", priča Dragan.
Tragična vožnja u "prvoj brzini"
Izbeglička kolona je krenula, oni su bili u plavoj zastavi 101, vozili prvom brzinom, da se ne bi odvajali od kolone.
"U jednom trenutku, otac je dao majci da vozi, a on izašao iz auta. Znao sam da nešto nije u redu, i krenuo sam za njim. Imao sam samo 13 godina. Otac je vikao da se vratim, ali ja sam želeo da znam gde ide i zašto se odvaja od nas. U nekom trenutku su se začuli pucnji, bilo je jezivo, čujem oca koji viče da legnem na zemlju, ali ja sam se toliko uplašio, i počeo da se okrećem levo/desno, u panici", kaže naš sagovornik, koji priča o ovom događaju kao da se dogodio juče, iako je prošlo dvadeset godina.
Želja da je otac živ nadvladala strah
"Tada mi je metak proleteo pored glave. Naravno, tada nisam znao da je to bio metak. Čuo sam tresak, a kad sam se okrenuo, video sam oca koji nepomično leži na zemlji i krvari iz glave. Potrčao sam ka njemu, da mu pomognem nekako, iako nisam ni znao kako, a i toliko sam bio uplašen, da ne znam ni kako sam mogao korak da napravim", kaže Dragan Ljiljak koji se u izbegličkoj koloni našao sa samo 13 godina tokom akcije "Oluja".
Priseća se kako su ga neke žene iz izbegličke kolone odvukle od njega i vratile majci. Ona se svim silama trudila da ga smiri, kao da ni malo nije iznenađena time što se desilo.
"Sada znam da su svi očekivali da će poginuti, i da su znali da moraju biti jaki i zbog sebe i onih koji prežive", dodaje Dragan.
Žene u podrumu su dobile granatu, da se raznesu da ih ne bi silovali
"Moja tetka je sa svojim sestrama i komšinicama sa decom danima bila u podrumu, sa naređenjem da ne izlaze dok im se ne javi. Vojnik koji ih je obilazio, prvog dana im je dao granatu. Rekao im je da je aktiviraju ako im neko upadne, jer će ih u suprotnom mučiti i silovati, i da je bolje za njih da se raznesu", priča on, dodajući koliko mu je mučno da se priseća svih tih događaja.
Uspešan dolazak u Vojvodinu
Srećom, do toga nije došlo, i svi su uspešno stigli u Srbiju. Draganov otac je prošao jako dobro sa metkom koji ga je okrznuo, ali nije napravio veliku štetu. Morali su da ga ostave, bolničari su ga zbrinuli odmah i pre nego što su nastavili dalje.
"Skoro dva meseca nismo znali ništa o njemu. Kad se oporavio, pridružio se vojsci jer je želeo da se bori za svoju zemlju i slobodu. Na žalost, borio se uzalud, jer nikada nismo uspeli da se vratimo iako smo želeli i pokušavali. Kuću smo morali da prodamo za male pare, jer je na kraju rata postala skoro bezvredna", govori sagovornik za SrbijaDanas.com, čiji je život akcija "Oluja" promenila.
Akcija "Oluja" ostavila trajne ožiljke na ljude iz izbegličke kolone
Ali posledice svega su možda gore od gubitka rata. Ljudi koji su ga preživeli, žive sa traumama i strahom, godinama su svi u njegovoj porodici imali noćne more. Nisu se osećali sigurno ni u jednom trenutku.
"Otac je počeo da bije majku i mene, i na kraju su se razveli", kaže on.
Dodaje da su sad svi kud koji mili moji, bez želje i nade da će ikad više voditi normalan zivot.