Tri miliona evra štete: Suša i ledeni talas ugrozili srpske šume
„To je velika ekonomska šteta nastala usled suša jer skupljanje pojedinačnih stabala na velikom prostoru izaziva velike posledice, a troškovi da se oštećena stabla izvuku iz šuma su veći nego što to drvo vredi“, rekao je Spasić novinarima nakon obilaska šumskog gazdinstva Boljevac na Rtnju.
Najveće suše koje su izazvale i velike posledice bile su 2012. godine kada je za krajem avgusta i početkom septembra došlo do sušenja mladih šuma, koje su bile zasađene na teškim i nepristupačnim terenima, i to u Ibarskoj dolini, nedaleko od manastira Žiča. Aleksić podseća da su temeprature u tom periodu godine bile više od 30 stepeni i tokom noći pa su se „biljke predale“ i polovina njih se osušila.
Istakao je i da je Javno preduzeća Srbijašume pošumio većinu površina koje je trebalo, ali da problem ostaje na million hektara u privatnom vlasništvu.
Pošumljavanje površina u nadležnosti tog preduzeća podiže šumovitost za svega 1, 5 odsto, kaže Aleksić i dodaje da bi zato trebalo stimulisati privatne vlasnike da to učine na površinama koje su u njihovom vlasništvu. Srbijašume su, kaže, prošle godine poklonile oko tri miliona sadnica, a to se činilo i prethodnih godina. Ipak, šume su sve ugrožene zbog klimatskih promena, aerozagađenja, i zračenja.
"Šuma u Srbiji jeste ugrožena, ali nije u prevelikoj opasnosti", kazao je Aleksić i dodao da obnavljanje zahteva velika ulaganja.
U prošloj godini šume su stradale od požara, poplava, ali i gubara za čije suzbijanje je potrošeno gotovo 250 miliona dinara, dok je sanacija šuma posle poplava koštala 280 miliona dinara.
Štetu izazvale i velike hladnoće
Inače, šumsko gazdinstvo Boljevac je pretrpelo i veliku štetu od ledenog talasa krajem novembra i početkom decembra, a za sanaciju će, kako se procenjuje, biti potrebno između 20 i 25 miliona dinara.
Štete nastale od leda i snega u ovom kraju Srbije su ekološka katastrofa koja nije zabeležena u poslednja dva veka, naveo je direktor Srbijašuma.
Štete su nastale na 20.000 hektara površine i iznose skoro 500.000 kubnih metara drvne zapremine koje spadaju u državne šume, dok će podaci o šteti u privatnim gazdinstvima očekuju ovih dana.
Za sanaciju će biti potrebna značajna finansijska sredstva koja Srbijašume nemaju pa se očekuje pomoć nadležnih institucija i drugih izvora, na primer, fondova EU.
Inače, najveću štetu od ledenog talasa pretrpela šumska gazdinstava "Južni Kučaj" u Despotovcu, "Severni Kučaj" u Kučevu, "Timočke šume" u Boljevcu, "Niš i Rasina" u Kruševcu.