Tunis: Najuspešnija priča ''Arapskog proleća''

Kao zemlja u kojoj je rođeno ''Arapsko proleće'', Tunis je imao jednu od najmanje nasilnih tranzicija iz autoritarnosti u demokratiju.

Još je čuveni teoretičar Semjuel Hantington, pre više od 20 godina, zaključio da je demokratija konsolidovana onda kada postane ''jedina igra u gradu''. A to se dešava već nakon održavanja dva izborna procesa, posle kojih treba doći do mirne smene vlasti.

To se desilo nedavno u Tunisu. Konačni rezultati parlamentarnih izbora objavljeni su krajem oktobra. Pokazali su da je dotadašnja islamistička partija Enahda izgubila većinu mesta u parlamentu od sekularne opcije Nidaa Taunes (Glas Tunisa). Stranka je osvojila 85 mesta u parlamentu od 217 poslanika, dok islamistička stranka osvojila 69 mandata.

I dok su tenzije između islamističke i sekularne opcije kod ostali arapskih država u regionu uglavnom rezultirale krvavim sukobima, Tunis je neposredno nakon ovih izbora slavljen kao "regionalni uspeh". Iako su islamisti izgubili mesta najnovijim izborima, nisu se poslužili nasiljem kako bi zadržali vlast, već su njihovi zvaničnici pozivali za "inkluzivnom" vladom.

Može se reći da je stav tunižanskih islamista prema vlasti bio drugačiji od samog početka. Obično se kao komparacija uzima Egipat, u kojem je ipak došlo do sukoba. I u jednoj i u drugoj zemlji, na prvim izborima po rušenju diktatora, pobedile su islamističke partije. Grubi ekvivalent Enahdi u Egiptu je Muslimasko bratstvo. Međutim, dok je Enahda želela da podeli političku moć u zemlji, Bratstvo je želelo da je prigrabi. Takođe, Enahda nije pokušavala da uvede šerijatski zakon već je poštovala napredne zakone o ženskim pravim, pa čak se i dobrovoljno odrekla vlasti svojevrsnoj ''vladi nacionalnog spasa'', kada se početkom godine našla pred jakim narodnim buntom. Pa ipak, mnogi sugerišu da su Tunižani imali sreće.

Na juče održanim predsedničkim izborima, kandidat partije Nidaa Tauns je dobio najviše glasova. Reč je o Bedžiju Kaidu el-Sebsiju, 87-godišnjem lideru stranke, koji je osvojio između 42 i 47 odsto glasova, prema rezultatima dva privatna izvora koje je objavila tunižanska televizija.

Drugoplasirani je kandidat partije Kongres za Republiku, Monsef Marzuki, koje od 2011. godine služi kao privremeni predsednik Tunisa. I jedan i drugi kandidat tvrde da imaju vođstvo posle prvog kruga izbora, ali da će biti potrebno održati i drugi krug izbora, koji su zakazani za 28. decembar.

Dok je mirna tranzicija vlasti u Tunisu impresivna, važno je imati na umu da čak ni ova zemlja nije imuna na probleme koje deli sa susedima u regionu, kao što su Libija i Egipat. Tunis je bio prilično imun na nasilje militanata koje je pogodilo druge države u Severnoj Africi, ali se dosledno suočava sa pretnjama niskog inteziteta od ekstremističkih grupa, uključujući i nasilne proteste u prestonici prošle godine. Međutim, daleko relevantna briga za novu vladu biće nezaposlenost kod mladih ljudi, s obzirom da takva vrsta frustracije u arpaskim zemlja lako odvodi mlade ka ekstremizmu.

S obzirom na jačanje islamističkih grupa poput Islamske države, Zapad je poprilično ohrabren da je islamistička partija poražene na izborima u jednoj severnoafričkoj zemlji. S toga Tunis ima šansu da postane primer kako islam i politika mogu zajedno postojati u okviru demokratskog sistema.

Pogledajte još:

- Zatvorena birališta u Tunisu: Izbori ''Velika nada za region''

- "Arapsko proleće je otvorilo Pandorinu kutiju ekstremnog islamizma" 

- IZBORI U TUNISU: Pobedila glavna sekularna partija