U selu Mlačište rođena prva beba posle 38 godina
Aleksandar Savić, dvomesečna beba rođena u crnotravskom selu Mlačište, prava je senzacija, jer se ovde punih 38 godina nije videla pelena, benkica ni zvečka.
Iako su počeli bukvalno ni od čega, njegovi roditelji Dalibor i Olivera sigurni su u ispravnost odluke da zajednički život započnu u planini na 1.200 metara nadmorske visine. U staroj kući od blata, do koje se dolazi lošim zemljanim putem, život nije nimalo lak, ali Savići su srećni jer su u Mlačištu dobili ono što se ne može kupiti novcem – mir za kojim su žudeli. Sve što nemaju veruju da će steći. Rada se ne boje, a umor brzo prođe pri pogledu na Acu, koji je vesela i napredna beba.
“Ako se dvoje vole mogu da odole svim iskušenjima koje donosi planina. Naša ljubav je jaka i nadamo se da ćemo ostvariti sve planove. Prikupljamo i prerađujemo plodove prirode kojima je ovaj kraj veoma bogat, a nameravamo da počnemo da se bavimo stočarstvom”, pričaju Olivera i Dalibor u kuhunji svog novog doma.
Za priključenje struje nije im preteklo novca. Valjalo se pripremiti za zimu kada sneg, i na mesec dana, odseče selo od sveta. Spremljene zalihe hrane čuvaju se na starinski način, u naćvama, drvenom sanduku sa poklopcem. Nema televizora, kupatila, ni veš-mašine, a vode ima samo na česmi u dvorištu. Najlepša od tri sobe u kući staroj blizu stotine godina, koju je Savićima sa šest hektara livada, pašnjaka i šuma ostavio Slavoljub Radivojević iz Niša, miriše na bebu. Iznad “skockanog” kreveta, jer Aca nema krevetac, na kanapu vise prve njegove igračke, piše Televizija Srbija.
“Bilo bi lepo da ima krevetac, ali uskoro će mu više nedostajati krava, jer ovde nema radnje do koje može da se ode po mleko”, kaže Dalibor.
Njega muči i to što nije uspeo da izore livadu kako bi zasadio divlju borovnicu. U mlačištu, sa više od stotinu kuća, ali ni u okolnim selima, nema traktora ni stoke koja bi mu u tome pomogla.
“Traktor bi nam mnoog olakšao život . Mogli bismo da radimo na njivi, a Daliboru bi poslužio i za rad u šumi. To bi nam donelo nove prihode pa bismo sve ostalo lagano sticali”, kaže Olivera.
U selu su ostali uglavnom stari ljudi pa je malo onih na čiju pomoć mogu da se oslone. Do prvog asfalta ima 20, a do prvog pedijatra 70 kilometara. Međutim, Savići nijednom rečju ne pokazuju da im je teško i oboje vredno rade i obnavljaju dom koji su po dolasku iz Vladičinog Hana zatekli ukorovljen.
“Kada smo videli kuću punu prašine i paučine, za koju smo znali da će biti naša, dobili smo neopisivu snagu i radili dan i noć da stvorimo uslov za život. Nekada su ljudi tako počinjali pa možemo i mi. Sada kada je na svet došao naš mali anđeo samo je nebo naša granica”, zaključuju oni dok Aca pokazuje da je zdrava i zadovoljna beba.
Savić je šesta ovogodišnja, ali i jedina beba rođena u udaljenim planinskim selima Crne Trave. U opštini sa manje od 2.000 stanovnika godišnje se u proseku rađa od pet do osam mališana, a prošle godine je na svet došlo samo dvoje dece. Dalibor je dete razvedenih roditelja koji od malena obilazi ova brda i skuplja divlje plodove i lekovito bilje. Čim je završio osnovnu školu odlazio je u nadnicu i radio razne poslove, a vanredno izučio rukovanje građevinskim mašinama.
Pogledajte i: U nultom minutu ispušta krik kako bi aktivirala pluća, a već u 18-om je u dubokom snu Šta je slađe od bebe? Pa beba na ledu! (VIDEO)