UKRAJINA UŽIVO 205. DAN - Na istoku Ukrajine uhapšena dva ruska vojnika?
KIJEV - Ukrajinske snage su saopštile danas da su na istoku Ukrajine uhapsile dva ruska vojnika osumnjičena da su koristila mobilni protivvazdušni sistem.
"Borci bataljona Lugansk 1, koji se bore na strani ukrajinske vojske, uhapsili su dva ruska vojnika, osumnjičena da koriste mobilni protivvazdušni sistem protiv ukrajinske avijacije", rekao je portparol ukrajinske vojske, Andrij Lisenko.
On je to kazao pošto je ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio da je većina ruskih trupa napustila Ukrajinu.
Ukrajinske snage su krajem avgusta zarobile dva ruska padoobranca na istoku Ukrajine. Oni su ubrzo posle toga predati ruskim vlastima.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je tada da su se padobranci slučajno našli na ukrajinskoj teritoriji.
20:01 - Porošenko: Veći deo ruskih trupa napustio Ukrajinu
KIJEV - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je saopštio da je veći deo ruskih trupa napustio Ukrajinu.
"Oko 70 odsto ruskih snaga je napustilo Ukrajinu. Ovo nam uliva nadu u budućnost i šansu za mir", rekao je Porošenko petog dana od kada je potpisano primirje koje se uglavnom poštuje.
Porošenko je obećao da će iduće nedelje predložiti parlamentu usvajanje zakona koji daju veću autonomiju pobunjeničkim regionima na proruskom istoku zemlje, gde su se separatisti
sukobljavali s vladinim snagama gotovo pet meseci.
Rusija, koja negira da na bilo koji način učestvuje u sukobima u Ukrajini, nije komentarisala današnju Porošenkovu izjavu. Porošenko je danas kazao da je pre potpisivanja mira Ukrajina dnevno gubila deset ljudi, ali je i dodao da Kijev nije ni malo popustio kada je reč o ukrajinskom teritorijalniom integritetu.
18:30 - Merkelova za primenu sankcija prema Rusiji, ali i za razgovor
BERLIN - Nemački kancelarka Angela Merkel založila se u Bundestagu za hitno stupanje na snagu sankcija Evropske unije (EU) protiv Moskve i, istovremeno stavila u izgled njihovo ukidanje, ukoliko Rusija ispuni dogovore iz plan od 12 tačaka o obustavi vatre u istočnoj Ukrajini.
"Povodom postojeće situacije... zalažemo se da se sada te sankcije objave...", rekla je Merkelova i izrazila nadu da će se o tome ubrzo odlučiti.
Države EU su, naime, u petak donele odluku o poostrenju sankcija prema Rusiji, ali je njihovo stupanje na snagu odloženo zbog dogovora o prekidu vatre u istočnoj Ukrajini, podsećaju nemački mediji, navodeći da sankcije stupaju na snagu, kada se te mere oficijelno objave u službenom listu EU.
Nemački mediji navode da se u planiranim poostrenjima sankcijama radi o blokadi računa i putovanja u inostranstvo za oko 20 dodanih osoba, privrednim sankcijama protiv ruskih državnih banaka, firmi za naoružanje i firmi u oblasti energetike, kao i zabrani izvoza tehnologije za ekslploataciju nafte i drugim ograničenjima za dobra, koja se mogu koristiti za vojne potrebe.
Merkelova je, takođe, rekla da se te sankcije prema Rusiji mogu povući, ukoliko se ispuni dogovoreno i istakla da se one uvode samo kada su neophodne. Ona je istovremeno naglasila spremnost za ukidanje sankcija.
17:14 - Ako se prizna nezavisnost Škotske, treba priznati i Krim
SIMFEROPOLJ - Regionalni šef Krima Sergej Aksjonov izjavio je da ukoliko Zapad prizna nezavisnost Škotske, onda "nema drugu opciju" nego da na sličan način prizna i Krim, odnosno njegovo odvajanje od Ukrajine i pridruživanje Rusiji.
Referendum u Škotskoj o tome da li da ta zemlja postane nezavisna, posle 300 godina unije sa Engleskom, biće održan 18. septembra, a najnovija ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da se između protivnika i pristalica nezavisnosti vodi "mrtva trka", prenosi AFP.
Krim se odvojio od Ukrajine i pridružio Rusiji nakon referenduma marta ove godine.
"Ukoliko u bilo kojoj zemlji većina stanovnika (nekog regiona) donese odluku o svojoj nezavisnoj državnosti, onda ja lično to podržavam. Ljudi koji žive na određenom mestu bolje razumeju procese koji se tu odvijaju i njihovo je pravo da donesu takvu odluku", istakao je Aksjonov za agenciju Interfaks.
16:11 - Putin: Zapad koristi krizu radi oživljavanja NATO
MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je zapadne zemlje da koriste ukrajinsku krizu za "oživljavanje" NATO saveza.
"Kriza u Ukrajini koju su u osnovi izazvali i stvorili neki naši zapadni partneri, sada se koristi za oživljavanje tog vojnog bloka", izjavio je Putin, misleći na NATO.
"Mi smo već rekli da ćemo biti primorani da preduzmemo odgovarajuće mere radi naše bezbednosti", rekao je Putin na sastanku predstavnika vojne industrije i članova Generalštaba ruske vojske. Kako prenose ruske agencije, Putin je dodao da bi "voleo da ne bude histeričnog pristupa nakon što te odluke budu konačno usvojene i počnu da se primenjuju".
Dva dana uoči samita NATO, ruske vlasti su najavile prilagođavanje vojne doktrine jačanju NATO na svojim granicama.
Lideri NATO su prošle nedelje na samitu odlučili da stvore novu vrhunski spremnu jedinicu od više hiljada vojnika na istoku Evrope s ciljem da se hitro osujeti moguća "ruska pretnja" i te snage upute, ako zatreba, i u borbu s islamskim teroristima izvan Evrope.
14:27 - Medvedev: Rusija će učiniti sve za mir u Ukrajini
MOSKVA - "Rusija se nada da će se krhko primirje u Istočnoj Ukrajini održati i učiniće sve da pomogne u uspostavljanju mira u toj susednoj zemlji," saopštio je ruski premijer Dmitrij Medvedev.
"Potreban nam je mir u Ukrajini... To je najvažnija stvar i uradićemo sve što možemo da bismo je ostvarili", rekao je Medvedev, dodajući ipak da konflikt u Ukrajini "nije naš", prenosi Itar-Tass.
Ruski premijer je naglasio kako Kijev treba da sasluša sve razloge i argumente i ne treba da okleva da uspostavi kontakte sa jugoistokom zemlje.
"To je ukrajinski konflikt i on ne sme da se proširi izvan ukrajinskih granica", naglasio je Medvedev.
13:30 Amnesti: Ratne zločine počinile obe strane u konfliktu
MOSKVA - Organizacija Amnesti internešenel objavila je kako ima dokumentovane dokaze o ratnim zločinima, koje su počinile obe strane u sukobima na istoku Ukrajine.
Generalni sekretar pomenute organizacije Salil Šeti je na konferenciji za štampu rekao da su u petomesečnom konfliktu ukrajinski bataljnon Ajdar, kao i proruski aktivisti, počinili zloupotrebe ljudskih prava, prenosi Rojters. Šeti je naglasio kako Amnesti sukobe u Ukrajini kvalifikuje kao međunarodni konflikt, a Rusiju kao jednog od učesnika u njemu.
Moskva odbacuje optužbe da je učesnik u ukrajinskom konfliktu i da je slala ljudstvo i oružje u pomoć aktivisti. Izveštaj Amnesti internešenela potvrdio je kako je ukrajinski kazneni bataljon Ajdar počinio teška krivična dela u regionu Luganska, ističe komesar ruskog ministarstva spoljnih poslova za ljudska prava, demokratiju i vladavinu zakona Konstantin Dolgov, prenosi Itar Tass.
Dolgov napominje da Amnesti navodi samo neka od zlodela pomenutog bataljona - otmice, nelegalna hapšenja, prebijanja i iznude, uključujući i traženje otkupa za zarobljene. Rusija je nebrojeno puta apelovala na međunarodne organizacije za ljudska prava, uključujući Amnesti, da obrate više pažnje na obimne zloupotrebe učinjene tokom tzv. "antiterorističke operacije" Kijeva protiv proruskih snaga na istoku Ukrajine, ističe Dolgov. Specijalna jedinica Ajdar je oformljena u maju od aktivista ukrajinskih radikalnih političkih snaga iz zapadnog dela zemlje, da bi obavljala kaznene operacije na njenom jugoistoku. Prema nekim informacijama, bataljon Ajdar je pod kntrolom lidera ukrajinske Radikalne stranke Olega Ljaška.
Ovaj bataljon je, prema ruskim izvorima, umešan granatiranje Luganska 17. juna, kada su poginuli ruski novinari Igor Korneljuk i Anton Vološin.
12:48 - OEBS će dronovima nadgledati prekid vatre u Ukrajini
PRAG - Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju će uskoro bespilotnim letelicama nadgledati prekid vatre u Ukrajini, izjavio je danas predsedavajući OEBS-a, Didije Burkhalter.
"Diskusije su u toku o mogućnostima uključivanja, što je pre moguće, bespilotnih letelica pojedinih država kao njihov doprinos planu nadgledanja", rekao je švajcarski predsednik Burkhalter, čija zemlja predsedava OEBS-om. On je dodao da će "bespilotne letelice OEBS-a biti uskoro raspoređene", prenosi Rojters.
12:30 - Porošenko: Istočni regioni ostaju u Ukrajini
KIJEV - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko rekao je da istočni regioni ostaju sastavni deo Ukrajine, naglasivši da razgovora o federalizaciji neće biti, ali je istovremeno najavio da će parlamentu uputiti nacrt zakona o davanju specijalnog statusa nekim oblastima u istočnim regionima Ukrajine.
"Nema i ne može da bude razgovora o federalizaciji ili nekog otuđenja (u regionima pod kontrolom proruskih snaga)", istakao je Porošenko. "Zakon o privremenoj samoupravi u pojedinim distriktima regiona Donjecka i Luganska predviđa status koji drži te regione u Ukrajini", rekao je ukrajinski predsednik.
Međutim, zamenik premijera samoproglašene Donjecke Narodne Republike Andrej Purgin naglasio je da proruski aktivisti nameravaju i dalje otcepljenje. "Ne razmatramo ostanak u Ukrajini", rekao je Purgin francuskoj agenciji.
11:44 - Putin i Porošenko zadovoljni poštovanjem prekida vatre
MOSKVA - Predsednici Rusije i Ukrajine Vladimir Putin i Petro Porošenko su potpuno zadovoljni kako se poštuje prekid vatre između proruskih aktivista i ukrajinskih snaga na istoku Ukrajine, izjavio je Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov.
On je rekao novinarima da su Putin i Porošenko juče telefonom razgovarali o poštovanju prekida vatre i da su "u celini obe strane izrazile zadovoljstvo poštovanjem prekida vatre iako je to komplikovan proces koji ne teče glatko", preneo je Irat Tass.
Ušakov je naveo da je telefonski razgovor dvojice zvaničnika bio "interesantan i ozbiljan" i usredsređen na situaciju na istoku Ukrajine. Kijev i proruski aktivisti su potpisali 5. septembra protokol o prekidu vatre na istoku Ukrajine, koji se do danas uglavnom poštuje, ali, u pojedinim područjima, posebno u Donjecku i Marijupolju mogla se čuti sporadična vatra, navele su zapadne agencije.
11:00 - Porošenko potpisao zakon o ekonomskim sankcijama
KIJEV - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko istakao je da mirovna mapa puta potpisana prošle sedmice između Ukrajine i proruskih demonstranata čuva koncept suverene, ujedinjene zemlje u njenim sadašnjim granicama.
"Protokol (potpisan u Minsku prošlog petka) predviđa obnavljanje i očuvanje ukrajinskog suvereniteta na celoj teritoriji Donbasa (u istočnoj Ukrajini), uključujući i one pod kontrolom boraca", rekao je ukrajinski predsednik, prenela je agencija Rojters. Porošenko je potpisao danas zakon kojim se otvara put za uvođenje ekonomskih sankcija protiv kompanija i pojedinaca.
Zakon, usvojen u parlamentu u avgustu, će, kako se očekuje, da pogodi kompanije i pojedince u Rusiji za koje se sumnja da podržavaju i finansiraju proruske aktiviste koji se bore protiv ukrajinskih snaga na istoku Ukrajine. Vlada je već pripremila listu sa 172 državljana Rusije i drugih zemalja kao i 65 ruskih kompanija, uključujući naftnu kompaniju "Gasprom", kojima mogu da budu uvedene sankcije zbog "finansiranja terorizma".
Porošenko je rekao i da je obustavu vatre na istoku Ukrajine teško očuvati jer "teroristi pokušavaju sve vreme da provociraju" kijevske snage. Ukrajinski predsednik najavio je da će iduće sedmice podneti parlamentu nacrt zakona kojim će dati specijalan status nekim oblastima u regionima Donjeck i Lugansk, a koje su trenutno pod kontrolom proruskih aktivista, prenela je britanska agencija.
08:17 - Čerjomin: Cela nacija podržava Putina
BEČ - Stanovništvo Rusije ima poverenje u predsednika Vladimira Putina više nego ikad, uveren je Sergej Čerjomin, član vlasti grada Moskve zadužen za međunarodne odnose i privrednu saradnju sa inostranstvom. "Čitava nacija ga podržava. Sankcije EU će doneti možda kratkoročne negativne efekte po rusku privredu, ali već sada imamo aktivnosti sa svim drugim državama, koje žele da zamene dosadašnje evropske izvoznike. Tu rupu će brzo popuniti Latinska Amerika, Azija i severna Afrika", kazao je on u intervjuu bečkom dnevniku "Standard".
Čerjomin je kazao da najveći problem vidi za EU po evropske privredne odnose kada sankcije budu bile ukinute, da ponovo uspostavi odnose sa Rusijom. Evropske države bi zbog toga trebalo da slede nezavisan pristup i ne dozvole da im SAD diktiraju kako treba da izgledaju odnosi prema Rusiji, naglasio je on.
Kada je reč o stanju u Ukrajini on je ocenio da zapadni mediji prikazuju iskrivljenu, jednostranu sliku dešavanja. "Prava ljudi, koji žive u istočnoj Ukrajini, se u potpunosti ignorišu. Pravo da govore na ruskom, ili činjenica da ljudi moraju da brane svoje kuće i posede. Možete li zamisliti da, na primer Donja Austrija (pokrajina) bombarduje Beč zato što ne poštuje neke ideje i zakone", upitao je on.
05:56 - Kijev pregovora s Moskvom o novom humanitarnom konvoju
Kijev pregovora sa Rusijom i Crvenim krstom o slanju novog humanitarnog konvoja na istok Ukrajine, saopšteno je iz MSP Ukrajine.
Premijer DNR Aleksandar Zaharčenko je u ponedeljak izjavio da Kijev nije prihvatio maršrute za dopremanje humanitarne pomoći, koje su predložile Donjecka i Luganska Narodna Republika.
Prvi konvoj je dovezao humanitarnu pomoć u Lugansk 22. avgusta.
03:28 - Putin i Porošenko razgovarali telefonom o rešenju sukoba
Ruski predsednik Vladimir Putin je u današnjem telefonskom razgovoru sa svojim ukrajinskim kolegom Petrom Porošenkom istakao kako je Moskva rešena da nastavi da doprinosi pronalaženju mirnog rešenja sukoba na istoku Ukrajine, saopštio je Kremlj.
Do ovog razgovora, jednog od mnogih između dva lidera u poslednje vreme, dolazi u atmosferi održavanja krhkog primirja između snaga Kijeva i proruskih demonstranata, uprkos sporadičnim okršajima.
Putin i Porošenko su istakli koliko je značajno da obe strane u konfliktu nastoje da obezbede trajno primirje, stoji u saopštenju Kremlja.
Napominje se i da su dvojica predsednika razgovarala o ekonomskim odnosima između dve zemlje koji su opali na najniže grane otkad je izbila kriza.
Članice EU će sutra ponovo razgovarati o tome kada da primene nove sankcije protiv Rusije, saopštili su danas zvaničnici Unije. Među članicama je došlo do nesuglasica oko toga u kolikoj meri uvođenje ovih sankcije treba da zavisi od prekida vatre u Ukrajini.
00:29 - Rusija: Ukrajina u NATO bila bi izazov bez presedana
Ruski izaslanik u EU Vladimir Čižov izjavio je danas da bi ulazak Ukrajine u NATO bio izazov bez presedana po evropsku bezbednost i upozorio EU da ne uvodi sankcije Rusiji zbog Ukrajine.
"Ukrajina u NATO bi predstavljala izazov bez presedana za evropsku bezbednost, najveći od pada Berlinskog zida", rekao je Čižov.
On je, takođe, uputio još jedno upozorenje EU da ne uvodi sankcije Rusiji zbog Ukrajine.
"Naša poruka EU glasi: ne ugrožavajte mirovni proces u Ukrajini uvođenjem sankcija zbog krize u Ukrajini. Samo Savet bezbednosti UN ima pravo da uvodi sanckije. Ali sankcije nikada nisu bile efikasno sredstvo", rekao je ruski izaslanik.
"Jednostrane mere EU protiv Rusije su pogrešne, nefer i zasnovane su na pretpostavci da je Rusija učesnik sukoba. Ona to nikada nije bila, nije i nikada neće biti", zaključio je on.