"STIGLA RUGOBA, OPET JE ZABORAVILA DA SE OKUPA": Tog dana je u meni proradilo ono najgore
"Svaki dan bio je za mene pakao. Nisam se družila ni sa kim, nisam pamtila srednju školu kao nešto najlepše, kako je se obično svi sećaju. Ona je kriva za to, a ja sam ispala najgora devojka u generaciji jer niko ne zna šta me je navelo da uradim tako strašnu stvar", započela je priču N.S. (26) iz Beograda.
Devojka koja je sada udata i čeka svoje prvo dete, seća se svojih problema koje je imala kao srednjoškolka. Da može da vrati vreme, ona kaže da ne bi tako postupila, ali tada je imala malo godina, da bi razmišljala kao danas. Ovo je njena priča:
ZAŠTO AKCIJA PROTIV VRŠNJACKOG NASILJA?
SVAKI RODITELJ CE VAM REĆI da ne postoji ništa vrednije od sopstvenog deteta. Čuvamo ga kao oči u glavi, odvajamo od usta zbog njega, odgajamo ga da postane čovek. A onda ga pošaljemo u školu i tamo ga nečije tuđe dete zlostavlja. Najgore od svega je što najčešce mi to poslednji saznamo. Naš dečak ili devojčica dolaze iz škole uplašeni i bezvoljni, bez džeparca i sa masnicama.
HAJDE DA SPREČIMO da se deca međusobno maltretiraju, da shvate da nasilje nikad nije rešenje i da se ne dele na žrtve i nasilnike. Portal SrbijaDanas.com je pokrenuo akciju za prevenciju vršnjackog nasilja, jer ono itekako postoji i treba pričati o njemu, pre nego što tragični slučajevi počnu da ispunjavaju novinske stupce. Naučimo decu da poštuju druge, jer sva ta deca ce sutra biti ljudi. Kakvi – to zavisi od nas.
Redakcija SrbijaDanas.com
Devojka, koja joj je tada zagorčala život je, kako ona kaže, bIla izuzetno lepa, a u srednjoj školi to je bilo bitno svima. Momcima koji su je obletali, drugaricama koje su se sa njom družile, a niko nije bio svestan da pored sebe nemaju pravog prijatelja.
"Ja sam bila po strani, nisam želela da se družim sa ljudima gde ne pripadam. Mislila sam da je tako bolje, ali ispostavilo se suprotno. Sada kada se osvrnem, shvatim da je nju u stvari nerviralo upravo to. Nisam letela oko nje i po svaku cenu želela da budem u njenom društvu. Svi koji su joj podvlađivali, bili su bezbedni, a ona bi ih konstantno ucenjivala ukoliko odbiju da urade nešto za nju", priča N.S.
POČETAK DRUGE GODINE - POČETAK PAKLA
Prva godina srednje škole za nju je bila najlepša, ali već u prvom polugodištu drugog razreda za nju je počeo pravi pakao.
"Ovo je naša nova učenica. Od sada će biti u ovom razredu i nadam se da ćete svi biti prema njoj dobri", priseća se reči razredne.
"Pored mene je bilo slobodno mesto, ali nije želela da sedne tu. Mnogo me je to zabolelo, ali opravdavala sam je misleći da je to zato što je tek stigla u naš razred. Posle sam saznala da je pričala da je razlog bio taj što nisam lepo obučena i što izgledam siromašno", objašnjava devojka.
"Nije mi to smetalo, ali nisam videla zašto ja njoj smetam. Svi su želeli da se druže sa njom, a ja sam ostajala polako bez prijatelja, jer ih je sve okrenula protiv mene, a onda je zajedno sa njima počela da me psihički maltretira.“
"Stigla nam je rugoba. Opet je zaboravila da se okupa", tako me je dočekivala skoro svaki dan. Zamislite kako sam se osećala, a svi su se smejali i nastavljali u njenom stilu. Ćutala sam, nisam želela da objašnjavam sa koliko novca živi moja porodica i da je na meni sve jeftino, ali čisto, jer se bar to trudim", priča Beograđanka.
Svima je govorila da ne treba da se druže sa njom, da joj majka čisti zgrade po kraju i da joj je brat narkoman, pa da ću sigurno biti i ona. Svaki dan je plakala kada dođe kući, svi su videli da se nešto dešava, ali nije želela nikome da kaže ništa.
"Prozivala me je da sam spavala sa momcima za novac, da mi daju po 500 dinara, a da ja zauzvrat njima ispunjavam sve želje. Ona je izmišljala, a svi su verovali."
Ostala je bez novca, ali bila isti snob!
Otac devojke koja je došla u razred zapao je u velike finansijske probleme i zbog toga su morali da prodaju vilu u elitnom delu grada i da se presele u predgrađe. Nije više imala toliko novca kao ranije, ali je i dalje zadržala snobovske manire. Za razliku od drugih učenika nije se vozila gradskim prevozom. Pre nego što se doselila imala je svog šofera, a kasnije je dolazila u školu taksijem.
IZVUKLA JE IZ MENE ONO NAJGORE
"Kako možeš da budeš tako jadna, da sam na tvom mestu ja bih se ubila ili bih bar podigla cenu", rekla joj je, okrenula se i smejala na sav glas, a i svi zajedno sa njom.
"U meni je proradilo posle toga nešto što ni danas ne mogu da objasnim, nešto najgore. Zgrabila sam je za kosu, oborila na zemlju i počela da je udaram gde god sam stigla. Svi su me vukli, ali ja sam postala životinja, krv je prskala na sve strane. Nisam marila. Nije me bilo briga. Mrzela sam je, htela sam da umre!", vidno potrešena i posle nekoliko godina prepričava devojka koja bi želela da obriše svoju prošlost.
""Stani, ubićeš je! Prekini, ne diše!", odzvanjale su reči oko mene. Svi su se skupili, direktor, nastavnici, učenici. Jedva su me odvojili, da nisu mislim da ne bih prestala. Onda sam počela nekontrolisano da plačem, hitna pomoć je stigla, odvezli su i mene i nju", dalje nastavlja priču.
Niko je nije pitao zašto je to uradila, nego su je kaznili ukorom i slali na razna savetovanja sa školskim psihologom, a porodica se jako razočarala u nju, što je najviše bolelo. Majku je mnogo povredila, jer je, kako ona kaže nije tako vaspitala i uvek se nekako držala po strani i važila za mirnu i povučenu devojčicu.
"Pretpostavljam da ovaj moj postupak ništa ni ne bi bilo opravdanje i tvrdim da ga zaista i nema, ali tada je to za mene bilo jedino rešenje. Maltretirala me je psihički, a to je nekada mnogo gore. Žao mi je sada! Kada malo bolje razmislim i shvatam da niko nije vredan da od mene napravi NASILNIKA! Mrzela sam takve ljude, a onda sam i ja takva postala. Jednostavno nisam znala kako da se izborim sa tim, nisam se obratila za pomoć i nisam znala da ima još mojih vršnjaka koji trpi ovako nešto, jednostavno pogrešila sam", kaje se devojka koja je preživela pravu torturu u srednjoj školi.
REČ STRUČNJAKA: Milica Grujić, psiholog
"Psihičko maltretiranje, vređanje, namerno ruganje i vređanje takođe pretstavljaju nasilje. Osobe koje trpe nasilje, a koje o nasilju ne govore i ne dobiju adekvatnu pomoć i zaštitu mogu imati dugoročne posledice. U ovom primeru vidimo kako je žrtva nasilja, postala agresor odnosno vršilac nasilja. Neophodno je da postoji edukacija o nasilju i adekvatna pomoć žrtvama nasilja, jer se mora poslati jasna poruka da je nasilje nedopustivo kao i da nasilje nikada nije adekvatan odgovor na nasilje jer se na taj način krug toksičnog ponašanja samo širi i posledice se samo uvećavaju", rekla je psiholog Milica Grujić.
ŠERUJ DALJE! #DrugNijeMeta ŠERUJ DALJE! #StopVršnjackomNasilju