USKORO RASPAKIVANJE DEJTONA: Da li će BiH preživeti?
Milorad Dodik je izjavio da britanska administracija i Brisel, zajedno sa zvaničnim Sarajevom, pokušavaju da promene Dejtonski sporazum na kom počiva Federacija, a da u tu svrhu koriste evropski put Bosne i Hercegovine.
"Bosna ne bi preživela raspakivanje Dejtona", poručio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Veto koji je Rusija uložila u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija a koji se odnosio na donošenje rezolucije o Srebrenici neki posmatraju kao bitku dobijenu uoči "rata" koji tek treba da usledi na jesen kada na dnevni red dođe razmatranje rezolucije povodom 20 godina od Dejtonskog sporazuma.
"Čuo sam za tu mogućnost, ali još uvek niko nije spreman da o tome otvoreno govori", rekao je Sputnjiku Miloš Šolaja, profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.
"Ako bi do toga i došlo, cilj bi bio centralizacija BiH, a mislim da je to nemoguće. Geopolitički odnosi su takvi da ne verujem da bi Rusija pristala na to, pogotovu posle ovog rezultata sa britanskom rezolucijom o Srebrenici", navodi on.
Sporazum iz Dejtona nikada nije ratifikovan u parlamentu Bosne i Hercegovine i jedini je "čuvar" Republike Srpske, kojim je 1995. godine, potpisom Slobodana Miloševića, Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića, okončan građanski rat u BiH, a na konto koga su formirana dva konstitutivna entiteta — Republika Srpska i Federacija BiH.
U BiH, Dejtonski sporazum nikada nije službeno preveden niti je ratifikovan u parlamentu. Nikad nije objavljen ni u Službenom glasniku BiH. Na pregovorima u Dejtonu nije prihvaćen nijedan predlog bosanskih Srba od tri ključna zahteva Pala — podela Sarajeva, izlaz na more i koridor od 20 kilometara kod Brčkog.
Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević je, uprkos protivljenju trojice članova pregovaračkog tima sa Pala, potpisao dokument kojim je područje Brčkog stavljeno pod međunarodnu arbitražu, a Sarajevo ostalo jedinstven grad. Izlaz na more se u dokumentima iz Dejtona ne pominje.