"Veliki bolovi traže velike duše": Ovako govore veliki pisci i mislioci O BOLU I PATNJI!
12.06.2015.
12:10
Nema čoveka koji u životu nije patio i osećao neku vrstu duševnog bola. Veliki pisci i mislioci preneli su svoje iskustvo u kratke pouke, u kojima se svako od nas najvećim delom može identifikovati.
- Ljudska duša samu sebe vređa ako dopusti da je savlada naslada ili bol. (Marko Aurelije)
- Samo nam srodna bol izmami suzu, i svako zapravo i plače zbog sebe. (Hajne)
- Veliki bolovi traže velike duše i samo velike duše trpe velike bolove. (Božidar Knežević)
- Sve se rodilo iz bola i krvi. Kao i dete. (Jovan Dučić)
- Svaka bol kojoj ne možemo naći prirodnog leka brzo prođe. (Samjuel Džonson)
- U telesnom bolu najmučnije je ono netelesno, to jest naše nestrpljenje i naše verovanje da će bol trajati zauvek. (Pol Žan)
- Ništa nas ne čini tako velikima kao velika bol. (Alfred de Mise)
- Bol za izgubljenom stvari mnogo je veći nego što je ona sama vredela. (Momčilo Nastasijević)
- Od novog jada stara bol će proći. (Šekspir)
- Ako želimo da odredimo stepen krivice kojom je opterećen i sam naš život, pogledajmo i patnju koja je s njim povezana. Svaka velika bol, bila tjelesna ili duševna,govori nam šta zaslužujemo: jer ona nas ne bi mogla zadesiti da je nismo zaslužili. (Šopenhauer)