Vučić: Nije bilo pritisaka za Ukrajinu, ali posredno ih ima
BEOGRAD - Nema konkretnih pritisaka na Srbiju u vezi sa situacijom u Ukrajini, ali posredno ih svakako ima, izjavio je danas premijer Aleksandar Vučić.
"Ja sam mali čovek, zašto bi neko na mene vršio pritisak", prokomentarisao je Vučić ocenivši da pritisaka nema na neki brutalan način, kao što to neko misli, ali da ih posredno svakako ima.
Dodao je, međutim, da nekada to i nije baš posredno već se to čini i neposredno, "u smislu evropskih integracija i nekih drugih stvari".
"Ali mi imamo proste odgovore, mi poštujemo međunarodno pravo, da se ne mešamo u tuđe sukobe, ali Srbija mora da preživi", rekao je Vučić objasnivši to konkretnim primerom i pitanjem šta bismo sada radili da su nam zavrnuli gas.
"U tom slučaju tokom zime bismo imali hladnoću, restrikcije struje, a nijedno preduzeće u restrukturIranju ne bi moglo da radi", ocenio je premijer dodajući da će se vlada na jednoj od narednih sednica baviti energetskom bezbednošću, jer nam je i to jedan od problema.
Pozivajući se na izjave srpskih dobrovoljaca, ova ruska agencija je navela da su uništili dva tenka, samohodni top sa posadom i brdski top neobanderista (sledbenici ukrajinskog neonaciste iz Drugog svetskog rata Stepana Bandere).
Gotovo istog trenutka kada je objavljena ova vest oglasio se premijer Aleksandar Vučić rekavši da Srbija ne učestvuje u sukobima na teritoriji Ukrajine i ocenio da angažman naših državljana za novac u tim sukobima nanosi štetu državi.
„Srbija vodi odgovornu politiku. Nismo u mogućnosti da zakonski reagujemo, ali sve više vodimo računa o licima koja se vraćaju sa teritorije Sirije i Iraka i onih koji u Ukrajini učestvuju u sukobu, pratimo njihovo delovanje u zemlji”, rekao je za politiku juče Vučić.
Premijer je pozvao sve koji ratuju na teritoriji Ukrajine da se vrate u zemlju i brinu o svojim porodicama, jer „nije njihovo da ratuju u tuđoj zemlji ni za 6.000 dolara, ni za 1.200 dolara, u zavisnosti od toga koliko ih ko plaća”.
Vučić je rekao da te osobe nanose veliku štetu Srbiji i objasnio da je „u 90 odsto slučajeva reč o licima koja su plaćena, koja rade sa svim najvažnijim obaveštajnim službama” i istakao da ne želi da govori o tome kako se oni priključuju proruskim ili drugim snagama.
Međutim, vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da su navodi ruskih medija o brojnosti i uspesima srpskih dobrovoljaca na ratištima u Ukrajini plasirani u propagandne svrhe i da je reč o malom broju ljudi iza čijeg odlaska ne stoji država Srbija.
Radić je rekao da je sasvim sigurno da postoje dobrovoljci iz Srbije koji se bore na strani proruskih snaga na istoku Ukrajine, ali ne postoje dokazi da je reč o više od nekoliko pojedinaca, te da s te strane nema razloga da se sumnja u distanciran stav zvaničnih krugova u Srbiji prema konfliktu u Ukrajini.
Još u vreme krimske krize u martu pojavili su se napisi u medijima da su se dobrovoljci iz Srbije, pripadnici „Četničkog pokreta” pridružili snagama samoodbrane na Krimu. Ruska agencija je navela da su se oni u maju, kada se žarište preselilo u oblast Donjecka i Luganska, pojavili sa odredom „Jovan Šević” u Slavjansku.
Bataljon je nazvan po Jovanu Ševiću, vođi konjičke regimente srpskih husara koji su se 1751. zakleli na odanost Ruskom carstvu i osnovali autonomnu oblast Slavenoserbiju na prostoru današnje Ukrajine. Ta oblast se prostirala na teritoriji današnjih regiona Luganska i Donjecka.
Međutim, ruska agencija je nedavno objavila i tekst o sve brojnijoj pojavi plaćenika sa zapada na istoku Ukrajine, od kojih se većina bori na strani Kijeva, a jedan od lidera milicije samoproglašene „Luganske Republike” rekao je tada da „plaćenici sa Zapada više ne kriju prisustvo”.