ZABRANJENI SNIMAK: Ovako je Zvezdan Jovanović vežbao atentat na Đinđića (VIDEO)
Prvo zvanično saopštenje 12. marta 2003. godine
"Terorističko-kriminalni akt zavere realizovan je u potpunosti dana 12. marta 2003. godine, oko 12.30 časova. Lišen je života predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić, u Ulici Nemanjina broj 11, na prostoru ispred petog ulaza zgrade Vlade Republike Srbije.
Iz kancelarije broj 55, na drugom spratu zgrade "Geozavoda", u Ulici Admirala Geprata broj 14, snajperskim hicem iz puške marke "hekler i koh", kalibar 308 vinčester, Zvezdan Jovanović je jednim metkom, koji je prošao kroz srce, levo plućno krilo, slezinu i jetru, sa ulazom u desnom nizdojkinom predelu grudnog koša i izlaznom ranom na leđima, na spoju grudnog koša i trbuha, lišio života predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đinđića.
Zvezdan Jovanović je ispalio još jedan metak iz iste puške kojim je pogodio Milana Veruovića, službenog pratioca predsednika Vlade, u predeo prepone sa desne strane, nanevši mu teške telesne povrede opasne po život."
Na snimku se vidi kako Zvezdan Jovanović u prisustvu njegovog advokata, istražnog sudije, tužioca i operativaca UBPOK-a 2003. godine na Fruškoj gori pokazuje mesto gde je isprobavao pušku desetak dana pre ubistva premijera.
Na snimku se vidi kako policija pita Zvezdana da li prepoznaje kapiju i put.
„Gde je tačno šta bilo, da li se sećaš“- pita žena policajac.
„Ma, nemam pojma ni ja tačno. Najverovatnije da sam na toj novini isprobavao, da, tu sam pucao. To je to...“- odgovara Jovanović, dok policajci donose novinsku hartiju, kroz koju se vidi da je prošao metak. Policajci saopštavaju tužiocu da je novina sa ukrštenicama bila prekrivena opalim lišćem i granom „za koju je verovatno bila zakačena“ i da je pronađena i čaura.
Zvezdan sa asfaltnog puta pokazuje tri papirne mete okačene o tri drveta na razmaku od po nekoliko metara i potvrđuje da je to tako izgledalo.
„Da li ste bili sami ili sa još nekim“- pita poplicajac.
„Da, bio je kum moj Mile Luković“- odgovara Jovanović.
„Kakva je municija bila“-policajac traži detaljniji odgovor.
„Pun okvir, 20 metaka, 38 milimetara“- odgovara Jovanović.
„Kažete da ste pušku posle toga vratili u gepek i da ste se zadržali tu. Niste se potrudili da pronađete čaure“- insistira policajac na dužem odgovoru.
Kako se zbila jedna od najvećih drama u političkom životu Srbije u poslednjih nekoliko decenija?
Najbolje je da kroz priče i ispovesti samih učesnika, izvršilaca i pomagača velikog zlodela, koja se u mnogim važnim detaljima podudaraju, pregledamo kako je protekao taj zlokobni dan. Kako se to, gledano kroz njihovu prizmu, odigravalo.
Pogodno mesto za pucanje snajperskom puškom pronašli su Nino Konstantinović i Aleksandar Simović, u zgradi u Ulici Admirala Geparta 14. Sa prozora drugog sprata, prazne kancelarije broj 55, čist i jasan je pogled na dvorište zgrade Vlade Srbije.
Tri dana uzastopno, oko 10 časova u ovu zgradu dolazili su Zvezdan Jovanović, Ninoslav Konstantinović i Aleksandar Simović. U velikoj torbi nosili su snajpersku pušku, a, radi prikrivanja namere, i kalem sa produžnim električnim gajtanom, tzv. motalicu, i kese sa farbom.
Čekajući dolazak predsednika Vlade, svaki dan su boravili u kancelariji broj 55, do 14-15 časova.
Ne. Ja sam vozio. Dao sam kumu da postavi mete, otvorio vrata auta i sa desnog sedišta pucao“-polako se priseća Jovanović.
„Seli ste u kola i vratili se. Vi ste, u stvari, hteli samo da isprobate pušku“- policija ispituje.
„Da, Zadržao sam se ovde samo desetak, dvanaest minuta“- kaže Jovanović.
„Evo, ponovite i tužiocu“-kaže policajac.
„Nisam shvatio od koga ste pušku dobili“- pita tužilac.
„Neću reći ništa više od onog što sam rekao u istrazi“, odgovara Jovanović.
„Je li iz te puške ubijen premijer“-pita tužilac.
Zvezdan se smeje...
„Nećete da kažete to“-pita i žena policajac.
Zvezdan se i dalje smeje...
Odbrana je na sve načine pokušavala da spreči da se video-snimak uvrsti među dokaze i da se javno emituje, dok je tužilaštvo činilo sve da ubedi sudsko veće da snimak razmatra prilikom odlučivanja o presudi.
Snimljeni materijal je posle brojnih rasprava i različitih sudskih odluka sredinom januara ove godine prikazan prisutnima u sudnici. Pred kraj pretresa, veće sudije Nate Mesarović odlučilo je da snimak ne može da se koristi kao dokaz na suđenju zato što, kako je navedeno, zakon ne propisuje pokazivanje lica mesta od strane osumnjičenog. Sa takvom odlukom složio se i Vrhovni sud.
Odbrana je zahtevala da se i iskaz Zvezdana Jovanovića dat u policiji ne uvrsti u dokaze. Zbog toga su kao svedoci saslušavani Mile Novaković, tadašnji šef UBPOK-a, Rodoljub Milović, načelnik kriminalističke policije, kao i Jovanovićev prvi advokat Vesna Radomirović. Na kraju postupka sud je ovu izjavu uvrstio u dokaze.