ZAKON JEDNO A PRAKSA DRUGO: Da li notari pišu isključivo ćirilicom?
Građani koji overavaju izjave za bivše jugoslovenske republike imaju problema. U Hrvatskoj imaju dodatne troškove jer moraju da "prevedu" pismo
Različiti notari imaju različitu praksu: dok jedni overavaju izjave građana pisane i ćirilicom i latinicom, drugi prihvataju samo one pisane ćirilicom.
Iz Javnobeležničke komore kažu da su obavezni da rade po zakonu o Javnim beležnicima koji propisuje da se prilikom solomnizacije (tj. potvrđivanja isprava kojoj se daje karakter javne isprave) rade zapisi i klauzule na službenom pismu, a to je ćirilica.
"Kada radimo javnobeležničke zapise obavezni smo da po našem zakonu to radimo na ćirilica koja je u Srbiji službeno pismo. To nije slučaj kod overe isprava i potpisa, gde se mi ne bavimo sadržinom, i tu dozvoljavamo strankama da izaberu pismo koje hoće i overavamo im potpise na pismu koje su izabrali. Naravno, ne možemo overiti nešto što je napisano na, recimo, engleskom jeziku jer nismo prevodioci", objašnjava za naš portal predsednik javnobeležničke komore Miodrag Đukanović.
Na zahtev stranke dokumenta se izdaju i na latinici!
Međutim neke javnobeležničke kancelarije prihvataju i dokumenta na latinici, što je praksa koja je usvojena na osnovu mišljenja profesora pravnog fakulteta Dejana Đurđević autora knjige Javnobeležnička delatnost. To se radi isključivo na zahtev stranke koja želi dokument da koristi negde u regionu gde ćirilica nije zvanično pismo. Ukoliko je javna isprava namenjena za korišćenje u Srbiji ona mora biti napisana na ćirilici.
Dakle ukoliko neko od naših građana želi da neki od overenih dokumenata iskoristi, na primer, u Hrvatskoj on će dobiti klauzulu napisanu na ćirilici i moraće da snosi dodatne troškove usluga sudskog tumača koji će je prevesti na latinično pismo. Tako kaže zakon.
Međutim, jeftinija opcija mu je da potraži javnobeležničku kancelariju koja će, vodeći se preporukom gospodina Đurđevića, taj dokument izraditi na latinici i tako mu uštedeti troškove sudskog tumača.
"Situacija je nešto jednostavnija ako su u pitanju punomoćja kod prometa nepokretnosti jer je za njihovo korišćenje u Hrvatskoj dovoljna overa potpisa, tako da stranke nemaju potrebu da rade punomoćja kroz solomnizaciju", kaže Đukanović.