Zašto srpski seljak baca krompir koji uzgaja?
Nekoliko hiljada tona krompira koji su proizveli prijepoljski i ivanjički poljoprivrednici biće bačeno jer nema kupaca, a ovo povrće iz uvoza je mnogo jeftinije.
Dejan Žunić iz prijepoljskog sela Seljašnica zasejao je 12 hektara ovog povrća, sa četiri hektara ga nije izvadio, a ima 40 tona zaliha krompira koji će, najverovatnije, baciti.
"Nisam prodao ni sav krompir koji sam izvadio, cena belog je 30, a crvenog 25 dinara. Najveći problem predstavlja uvoz ovog povrća koje nema deklaraciju proizvođača, odnosno zemlju porekla, a u prodaji je jeftiniji", rekao je on.
Prema rečima predsednika Upravnog odbora "Plodova Srbije" Ratka Vukićevića, od jula prošle godine do ovih dana u Srbiju je uvezeno čak 18.179 tona krompira iz Austrije, Nemačke, Holandije, Slovačke, Poljske i Belgije, a samo u ovoj godini uvoz je dostigao 6.000 tona.
Slične probleme ima i proizvođač Miodrag Drašković iz ivanjičkog sela Močioci.
On je imao zasađenog krompira na 45 hektara, a sa svojih parcela je ostvario prihod od 39 tona po hektaru.
"Imao sam dobar i kvalitetan prinos, međutim, zbog uvoza krompira nisam prodao sve količine. Ono što sam plasirao na tržište je bilo po ceni od 22 do 24 dinara", kaže Drašković.
Prema njegovim rečima, problem predstavlja krompir iz uvoza koji staje čak i ispod 20 dinara po kilogramu.
Imajući u vidu sveukupnu situaciju Drašković i Žunić nisu sigurni da će gajiti ovo povrće na velikim parcelama, jer smatraju da je neisplativo, a naročito zbog toga što su prinuđeni da ga, posle tolike muke i ulaganja, bacaju.
Jeftiniji, ali...
Tržište krompira u Srbiji je u znaku uvoza iz država Evropske unije i to po cenama nižim od troškova proizvodnje.
Uvoznici tamo kupuju upakovan krompir (vreće od 10 kilograma na paleti) za četiri do šest centi po kilogramu (4,8 - 7,2 dinara), dok se industrijski krompir u EU može kupiti i za samo dva centa i sasvim dobro izgleda, ali se ne preporučuje za jelo zbog visokog sadržaja skroba.
Pročitajte i: