VELIKA GREŠKA: Bacate stare mobilne telefone, a oni kriju čitavo BOGATSTVO!
Pravi mali rudnici leže u vašim starim telefonima.
Svaki pametni telefon sadrži u sebi neki od plemenitih metala: zlato, srebro, platinu, bakar ili paladijum. Ovi metali su sada vredniji nego inače, zato što se suočavamo sa mogućnošću da jednog dana više nećemo moći da ih iskopamo iz zemlje u rudnicima. Iznenada je vaš stari pametan telefon vredniji nego što ste mislili.
Na primer, u veoma popularnom ajfonu procenjeno je da ima 0,034 grama zlata, 0,34 grama srebra i 0,015 grama paladijuma. Takođe sadrži i manje vredan, ali ipak značajan aluminijum (25 grama) i bakar (15 grama). I ovo je samo početak, s obzirom na to da pametni telefoni sadrže u sebi i retke elemente koji se nalaze u zemlji, poput itrijuma, lantana, terbijuma, neodijuma i prazeodijuma. Tu su takođe i plastika, staklo, baterija, a lista je dosta dugačka.
Svi su prisutni u relativno malim količinama, ali više od dve milijarde ljudi trenutno ima pametne telefone, a broj se svakodnevno povećava. Šta više, koncentracija nekih od ovih elemenata, poput zlata i srebra je zapravo veća nego u istoj toj količini rude. Jedna tona ajfona će imati 300 puta više zlata nego tona rude zlata i 6,5 puta više srebra u odnosu na tonu rude srebra.
S obzirom na to da ljudi u proseku menjaju telefon na 11 meseci, stari obično bude sklonjen u fioku ili neku kutiju u ostavi. Jedva 10 posto njih se reciklira, kad dragocene komponenete ponovo budu u upotrebi. Pravi mali rudnici leže upravo u fiokama, kutijama, na policama, a da to većina ljudi ni ne zna.
Izazov je kako oporaviti dragocene materijale iz telefona bezbedno i ekonomično. Značajan deo elektronskog otpada, uključujući i mobilne telefone, izvozi se i baca u zemljama poput Kine, gde su radnici slabije plaćeni. Grad Điou, smešten na jugu Kine, je najveći elektronski otpad na svetu. To je uzrokovalo velike zdravstvene probleme stanovnika, kao i zagađenje zemljišta, reka i vazduha olovom, živom i arsenom.
Recikliranje elektronskog otpada u zemlji odakle i potiče je veliki izazov. Na primer, u Australiji, recikliranje se vrši industrijskim topljenjem, čija je cena jako visoka, a svakako ovaj način nije u potpunosti ekološki bezopasan.