USKORO STIŽE: Kažu da će promeniti SVE
Veštačka inteligencija je već sada svuda oko nas a njena primena se ubrzano širi, od autonomnih vozila, preko svakodnevnog korišćenja interneta, do ažurnih predviđanja uragana...
Davne 1950. godine, britanski tehnološki vizionar Alan Turing objavio je članak u magazinu Mind pod nazivom „Računarski mehanizmi i inteligencija“, koji je u vreme kada je nastao delovao kao čista naučna fantastika.
- Mogu li mašine da dostignu stepen razvoja na kome će početi da razmišljaju, ne baš sasvim kao ljudi, ali na način blizak njima? - pitanje je koje je Turing postavio u pomenutom članku.
MENJAJU SE VREMENA: Predstavljen okrugli mobilni telefon (FOTO)
MOŽDA SU BUDUĆNOST: Animirane vesti su početak evolucije informativnog programa
NAJAVLJENA: Nova igra iz "Lord of the Rings" franšize uskoro stiže
On je smatrao da mogu. Čak i više od toga, verovao je da mašine uz pomoć softvera mogu da nauče da posmatraju okruženje i uče iz njega i to stvari kao što su igranje šaha ili oponašanje ljudskig glasa. I da, u perspektivi, mašine to mogu da počnu da rade same bez ljudskog navođenja.
- Možemo očekivati da mašine na kraju budu sposobne da se takmiče sa čovekom u čisto intelektualnim stvarima - predvideo je on.
Sedamdeset godina kasnije, Turingova vizija postala je stvarnost. Veštačka inteligencija ili AI, što je skraćenica od engleskog naziva „Artificial inteligence“, mašinama omogućava da uče na osnovu iskustva i da izvode kognitivne zadatke, za koje se nekad verovalo da je samo ljudski mozak sposoban da izvrši, navodi sajt How Stuff Works.
Primena AI-ja ubrzano se širi, od autonomnih vozila koja bez ljudske ruke mogu da krstare ulicama, pa do ažurnih predviđanja nadolazećih uragana. U svakodnevnom životu, primenu veštačke inteligencije srećemo i dok pretražujemo internet, kada nam iskaču „chatbot“-ovi i nude pomoć ili odgovaraju na pitanja.
U nekim naprednijim varijantama, ona pokreće pametne uređaje poput ličnih asistenata, kojima komandujemo glasom i od njih tražimo da promene kanal na TV-u ili da isključe alarm koji zvoni. Mogućnosti AI-ja su daleko od iscrpljenih. Tek se očekuje masovnija primena veštačke inteligencije, a predviđanja su da bi do 2030. godine ona mogla da proizvede ekonomski efekat vredan 13 triliona dolara, pokazuje istraživanje Instituta Mek Kinsi.