"Rodno osetljiv jezik je odvratna stvar" Mirjana Bobić Mojsilović - To nije oslobađanje već kontrolisnje
Poznata dama o temi koja već duže vreme deli naše društvo.
Književnica, novinarka i slikara, Mirjana Bobić Mojsilović bila je gost u jednom poznatomo podkastu i tom prilikom iznela je svoje mišljenje o rodno senzitivnom jeziku.
Domaćin ju je najvaio kao "književnika, novinara i slikara", te istakao da je na taj način prekršio novi Zakon, a gošća je dala svoj sud.
"Zlo ruši, zlo razara" Mirljana Bobić Mojsilović o radu Marine Abramović - To nije umetnost, niti lepo, niti plemenito
MIRJANA BOBIĆ MOJSILOVIĆ: Izmišljam život u potrazi za srećom, stvarnost mi nije dovoljna
Srpska pesma se zaorila u popularnoj turskoj seriji: Našu vladarku glumi prelepa glumica koju svi znamo (VIDEO)
Ja sam pisac ili književnica
- Meni je taj rodni jezik jedna od odvratnijih stvari koje nam je doneo vrli novi svetski poredak. Ona služi za prividno oslobađanje žena i njihov podsticaj da rastu u društvu, a zapravo je aparatura novog disciplinovanja čoveka, pa čak i u jeziku, u kom je čak intonacija bitna za značenje - ističe Mirjana, pa se dotiče zvanja "spisateljice" i "književnice":
- Možeš da kažeš "spisateljica" samo ako bi ti doša neki pisac, pa ga nazvao "spisatelj". Dodavanje tog prefiksa "s" ispred pisanja, to zvuči kao smućivanje nečega... Muškarci bi se uvek uvredili da im kažeš da su spisatelji, a žene, ovo malo što ih ima, vidim pristaju da budu spisateljice. Ja ne pristajem, ja sam pisac. Ukoliko želiš da mi se obratiš u rodu, ima u srpskom jeziku reč književnik i književnica i to je to. Počelo je žešće da me nervira, kao i sve ljude koji razmišljaju svojom glavom, bilo šta što je iz oblasti političke korektnosti. Bez obzira da li se radi o javnom bontonu, javnom jeziku i novim istinama. Čim namirišem političku korektnost, pravim zid i nema o čemu da pričamo - jasna je poznata dama.
U početku beše reč
Voditelj naveo je čuveni citat Mojsilovićeve:
- Hrabrost ženskog roda, a strah muškog.
Književnica se osvrnula na beskrajne mogućnosti našeg jezika i njegovu snagu.
- Ponosna sam što sam smislila tu foru. Kada promišljaš jezik, ti promišljaš i sudbinu čoveka. Jezik je jedno more, okean, koordinatni sistem. Jako je bitno šta govorimo i kako govorimo. Obrazovan čovek treba da se trudi da maksimalno govori svojim jezikom, pogotovu mi na ovim prostorima. Naš jezik je bogat i magijski zbog količine značenja. Reči imaju moć. "U početku beše reč." Sve je napravljeno od reči. Postoje reči koje mogu da ti promene život, da te podignu, da ti izazovu osmeh na licu i da te inspirišu, pa reči koje mogu da te unize i da te urnišu. Vodimo računa šta govorimo - zaključuje Mirjana Bobić Mojsilović.
Podsetimo, Zakon o rodnoj ravnopravnosti ušao je u prve dane primene sa početkom 2024, tri godine od kada je usvojen u Narodnoj skupštini, a od 1. juna bi trebalo u celosti da stupi na snagu, sa sve najinteresantnijim delom koji se odnosi na rodno osetljivi jezik.
Jednako kao i te 2021. godine kada je donesen, jedan deo pomenutog zakona i danas deli Srbiju na dve strane, a problem je u tome što "ne govore istim jezikom". Preciznije, sa jedne strane se nalaze oni koji su ZA upotrebu rodno osetljivog jezika, sa druge strane oni koji su PROTIV.
Srbija Danas/Gravitacija sa Slobodanom Orlićem