ADLIGAT: Značajno proširen Legat Pavla Vuisića

Muzej srpske književnosti u okviru Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat“ dobio je na poklon veliki deo arhive Pavla Vuisića. Ove godine se navršava trideset godina od smrti ovog velikana, pa je udovica, Mirjana Vuisić, odlučila da, pred godišnjicom, bude naročito darovita prema udruženju čiji je osnivač, član Upravnog odbora, odan i delatan prijatelj.

U Adligatu je pre tri godine otvoren legat Pavla i Mirjane Vuisić, koji je ovom donacijom čak petostruko uvećan! Voljom udovice velikog glumca, pretežan deo zaostavštine sada je preseljen iz njihovog stana u centru Beograda u prostorije udruženja Adligat na Banjici. Štaviše, i taj stan je Mirjana Vuisić zaveštala Adligatu.

- Interesovanje Pavla Vuisića za književnost bilo je duboko i ozbiljno, kaže Mirjana. - Pored prava, studirao je neko vreme i svetsku književnost i posvećeno pisao, ali je znao da će ga njegov oštar jezik više sputavati u pisanju i objavljivanju nego u glumi... Često je cepao i uništavao ono što napiše, a ja sam njegova dela, od njega samog, spasavala koliko sam mogla.

Neobjavljene rukopise, ličnu i porodičnu dokumentaciju, albume sa mnoštvom fotografija, kao i zanimljive lične predmete poput kolekcije lula, danas je u Adligat preneo potpredsednik Branislav Lazić, a onda je Gorica Lazić, potpredsednica, radosno prihvatila obavezu da ispregleda i sortira primljene darove.

- Uživam pregledajući rukopise, dokumente, fotografije i drage predmete velikog Pavla Vuisića. Kao da, listajući papire i slažući kockice mozaika njegovog života, stičem bliskog prijatelja, iako ga nisam poznavala - kaže Gorica Lazić.

- Tu su pasoši, vozačka dozvola, dozvola za upravljanje čamcem, njegova duhovita molba za stan upućena Udruženju dramskih umetnika... Listam, listam, i iskrsne uverenje o učešću osamnaestogodišnjeg Pavla Vuisića na Sremskom frontu, posle kojeg se mladić preganjao sa državom, zato što ga je terala da služi vojsku uprkos ratnoj praksi! Sva ta dokumentacija je sada kod nas. Tu je i jedan njegov autoportret... Već je u legatu postojao jedan, ali je i ovaj veoma važan, Pavle je imao i likovni dar, zapravo bio je obasut Božijim darovima. Naišla sam i na projekte za čamce i brodiće koje je gradio, te skice i pisma iz Kalifornije povodom gradnje. Uživao je, očito, u radosti stvaranja. Otkrila sam i da je bio član Veslačkog kluba „Grafičar“. Tu su i naočare, lule, upaljači, češalj, ogledalo... No, za Muzej srpske književnosti su najvažnije njegove rukom pisane pesme, ali i niz prekucanih, potom jedna priča, dva filmska scenarija... Mnogo toga je neobjavljeno. Gledaćemo da Adligat priredi jedno izdanje pisane zaostavštine ovog velikana. Čast nam je da je takva ljudska i umetnička gromada sa nama.