U ratu bila ranjavana šest puta, a nakon toga dobila je novi život - Evo zašto je Zora jedna od najvećih srpskih heroina
Ona je svojim doprinosom za zemlju dobila titulu heroine.
Ratna istorija našeg naroda iznedrila je junake, čija je hrabrost obezbedila večno poštovanje i zahvalnost naroda za njihova dela.
Međutim, neki junaci su bili nežnijeg pola, ali sigurno ne i nežnije naravi i želje za slobodom. Upravo takva bila je i Zora Bogdanović Nikić, dama koja je dobila orden jedne od najvećih heroina svog vremena.
U šestoj deceniji napravio dete devojci od 19 godina, prijatelju preoteo verenicu: Život ovog sprskog pesnika decenijama kasnije intrigira
Skinuta mu je garderoba, vezan je za kolac i živ spaljen: Đordano Bruno goreo zbog svog "zabranjenog sveta"
"U stanu počasno mesto su imali klavir i knjige" Svedočanstvo o Isidori Sekulić iz pera poznatog Srbina
Zora je rođena 1924. godine u Čačku, u siromašnoj radničkoj porodici. Odrastala je uz dve starije sestre, Nadu i Olgu.
Uz pomoć najstarije sestre Nade, 1940. godine se priključila omladinskom revolucionarnom pokretu. Pored toga, Zora je počela da učestvuje u raznim akcijama koje su Komunistička partija Jugoslavije i Sindikat ponudili Čačku.
Primetivši je, već godinu dana kasnije primljena je u članstvo Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).
Ipak, ta godina donela je Aprilski rat i okupaciju Jugoslavije. Iste 1941. godine zatekli su je kao učenicu petog razreda Ženske stručne škole. Odmah se uključila u Narodnooslobodilački pokret (NOP), radila je na prikupljanju priloga i sve što je bilo neophodno partizanima. Oslobođen je Čačak, a početkom oktobra stupila je u Petu ljubićku četu Čačanskog partizanskog odreda "Dr Dragiša Mišović". Učestvovala je u borbama oko Gornjeg Milanovca, Takova, Ravne Gore i na Rudniku, gde je bila ranjena, ali se rame uz rame borila sa svojim ljudima za svoju zemlju.
Krajem 1941. godine, sa partizanskim snagama se povukla u Sandžak, a potom u istočnu Bosnu, gde je 1942. godine stupila u tada formiranu Drugu proletersku udarnu brigadu. Nalazila se u Prvoj ljubićkoj četi Drugog čačanskog bataljona, a sa ovom brigadom prošla je dug ratni put preko Sandžaka, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Dalmacije i zapadne Srbije.
Nju ste mogli da ugledate kao borca i vojnika, ali i kao bolničarku, sanitetskog referenta bataljona i političkog komesar čete. U toku rata je šest puta bila ranjavana, a najteže je bila ranjena u borbama u okolini Valjeva 1944. godine. Tada je na nosilima nošena do Berana, odakle je sa ostalim ranjenicima avionom prebačena u Bari, u Italiju. U Bariju je bila operisana, ali je ostala ratni vojni invalid.
Sa ratnog polja na modne kreacije
Prošao je rat, a Zora odlazi u Bograd, gde se zaposlila kao politički radnik. Bila je i potpredsednik Narodnog odbora Petog rejona, odbornik Narodnog odbora grada Beograda, zamenik republičkog poslanika i još mnogo toga je ova borbena dama nosila kao funkciju. Ipak, Zora je ponosno pokazivala i svoja druga interesovanja.
Završila je Učiteljsku školu, a potom i Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu. Bavila se modom, kao modni kreator i bila direktor Centra za savremeno odevanje. Dakle, Zora je predvodila na ratnom polju, ali i na modnoj pisti kao kreator.
Udaje se za Marka Nikezića, Saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ, a sa sestrama je preživela rat i ostala bliska do kraja života.
Umrla je aprila 2014. godine u Beogradu. Kremirana je i sahranjena pored supruga na Novom groblju u Beogradu. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja. Bila je svetlost onda, kada je naša zemlja živela pod sivim oblacima.
Srbija Danas/Telegraf/Prenela: K.L.